Свет пропагира егоизам - Интервју са оцем Василијем
Нисте нам рекли, шта човека вуче да иде тим путем а не другим?
-Ђаво. Нема другог одговора. Постоји борба стална између добра и зла и то нису само идеје, то су духови. На жалаост, они зли су сада у предности, али и у Библији је речено да мора бити отпадништва од вере све до краја света и поновног доласка Господа Исуса Христа. И заиста, Европа која је била центар хрисћанства све је мање хрисћанска. У Француској и у Немачкој све је мање хрисћана, иступају из своје вере или зато што су атеисти или прихватају неку другу религију, најчешће источну, будизам јер је сада у моди и, уопште, окултизам. То је увек тако кад се људи окрену од хришћанства, траже нешто друго, њима нешто треба, па је тако масовна појава окултизма.
Како то људи не знају шта чине, како то не могу да виде?
-Ослепили су духовно. Тамо их можда привлачи и то што хришћанство поставља тешке захтеве, тражи много од човека - да живи морално, да буде поштен, да воли свог ближњег и непријатеља, чак да подели они што има с другима, да не буде егоиста. А то је, наравно, тешко. Од хришћанина се тражи још да је смирен, кротак. А у свету се сада пропагира егоизам, то се види већ и по рекламама. Ми се овде на земљи понашамо као да ћемо да живимо вечно, заборављајући да смо само привремени пролазници на путу у вечни живот. И да би то требало да буде наша главна брига: спасење душе, а не егоизам, грабеж и вечита глад за материјалним добрима.
Бежећи од тешких захтева хришћанства, а тражећи неопходни духовни ослонац млади људи данас постају лак плен за дрогу и секте које су све агресивније. Како да се заштите?
-Да одлазе у православне храмове, да читају Библију и духовне књиге, да живе моралним животом, да се моле Богу свакодневно, да се исповедају и иду на свето Причешће. Искушења су стална и сагрешења наша велика, али ако се искрено кајемо и исповедамо, ми се значи бринемо о нашој души и чистимо је. На крштењу нам је дата Божја благодат, али она се губи ако се човек целог живота не труди и не ради на свом спасењу.
Исповести
Тражећи спас многи одлазе код врачара, астролога биоенергетичара, баве се, значи, окултизмом. Зашто Бог који је свемогућ дозвољава да неки људи тако пропадну?
-Нама хришћанима је дата слобода и ако ми то не желимо, Бог не може да нас спасава. Он увек иде у сусрет човеку, али ми треба да га прихватомо да бисмо осетили његову благодат. То је један активан и двосмеран однос. Окултизам је једносмеран, јер магија делује самостално, као слепа сила. Бог је љубав, а на љубав се не може натерати силом, зато нам је дата слобода. А кад имате слободу, онда имате и одговорност за оно што радите.
Код вас људи често долазе на исповест. Реците нам шта је то што данашњег човека највише мучи, која су његова највећа сагрешења за која тражи опроштај?
-Има ту свашта. Највише је, ипак, сагрешења у вези са сексуалним животом. Неверства, разврат, жене су аботрирале... Иако световним законима то није забрањено, човек ипак не може да убије некога а да то не оптерећује његову душу, то оставља последице, јер је велики грех и после извесног времена жене се искрено кају за тај криминал. Има и људи који краду, има и свашта друго.
Колико пута ми тако можемо да грешимо, па да се кајемо и да нам буде опроштено?
-Докле год смо живи можемо да се покајемо и добијемо опроштај. Кад умремо душа се одвоји од тела, немамо више ту могућност. Зато је треба користити док смо још живи, јер зато и јесмо овде. Ја разумем да је данас јако тешко бити православни хришћанин и поступати по Божјем закону, али другог пута нема.