Мт 10, 1-8

Израиљ је свештенички народ Божији над којим се призива име Господње (Пнз 28, 10). По пророцима, он је уписан у Биће Господње (Јр 31, 31-34; Јев 10, 16), а и предстоји му из корена искупљење и очишћење од свих његових странпутица, неверја, те и вечно спасење. Носиоцима ове свете наде и вере понуђено је сиромаштво (Соф 2, 3). И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи (Јн 12, 32). Уздизање на Крст значи и благовест метафизичког скока у Унебоход. Он је уједно почетак Господњег Архијерејства и Новог и вечног савеза. Дакле, Господ није само небо (Јев 9, 24). На небу Господ Исус Христос вечно врши своје Архијерејство зато и може потпуно и заувијек спасити оне који кроз Њега долазе Богу, пошто свагда живи па може посредовати за њих (Јев 7, 25). Као Архијереј будућих добара (Јев 9, 11), Он је средиште и главни Литург богослужења којим се слави Бог Отац небески. Божији народ не припада ни једном народу, већ га је Господ стекао својом крсном жртвом као род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен. Господ му је Глава, јер је Он Помазаник. Члан тог свештеничког новог народа постаје се препорођењем водом и Духом (Јн 3, 3-5), односно вером откривеном у Господу Исусу Христу. Том Новом Израиљу Божијем носилац је и проносилац свештеничког достојанства слободе синова и кћери Божијих Духом Светим. Он је уздигнут новим законом (без закона) Духом Светим, со земље је и светлост света. Зато литургија не значи само свеславље, проповед Еванђеља, већ и љубав на делу (Рим 15, 27; 2 Кор 9, 12; Фил 2, 25), односно, служење Богу и народу. Црква је та саслужитељка у Господњем Архијерејству у Његовом пророштву (=благовештењу) и царској служби љубави. Литургија је дело васцелог Христа Господа (Ис 6, 1; Ез 1, 26-28). Агнец, Јагањац који стајаше као заклон (Отк 5, 6; Јн 1, 29), распет и васкресли једини је Архијереј истинског приношења (приноса), који прима и који се раздаје (Литургија Светог Јована Златоустог, Анафора). И на крају ријека воде живота, која извире од пријестола Божијег и Јагањчевог (Отк 22, 1). Заједница која слави царско је свештенство које приноси жртве духовне. Та заједница је Литург, свако по свом чину саслужује, те због тога у складу са самим значењем Евхаристије сасвим је благословена, ако Црква има покајање. Ако има покајање, има и Светога Духа.

Шта значи непосредно, конкретно, на дар сте добили, на дар и дајите (Мт 10, 8)? Те речи је рекао Господ својим ученицима када их је први пут послао да проповедају Царство Божије. Ни благо краљевства и царства није ни приближно срављиво у поређењу са величанственим духовним благом и чудесним делима. То благо је дато да га апостоли деле својој браћи и сестрама. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите демоне изгоните (10, 8), а не тргујте! Не претварајте тај дар у новац, у добитак. Не богатимо се тим добитком, јер ћемо завршити међу проклетима као изроди Јуде Искариотског. Не бавимо се трговачким планирањем црквеног буџета. Не бавимо се спекулисањем и не бринимо се о свом добитку. Дарови су Божији, а не свештенички. Бог нам је дао да му будемо свештеници без рачуна, од срца срцу. Дарови Божији су бесцени, немају цену, не могу се платити новцем, божанствени су. Вређа и хули на Бога сваки онај који прерачунава „курс“ духовног на нешто земаљски, као што је динар. За то прерачунавање нема одговарајућих курсева. Апостол наређује да једино уздарје буде захвалност и љубав према Богу. Па дајте Богу благодарење за Његову благодат. Увек се код праве Цркве благодат, милост Божија, давала бадава. Свештеник није трговац светињом. Прави свештеник не ради за плату, за профит. Прави свештеник се не моли због нечасног добитка, него од срца (1 Пт 5, 2). Зар није речено да епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гневљив, не пијаница, не убојица, не лихвар (Тит 1, 7), наглашава, апострофира, пастире и свештенике древне цркве. Свети Петар проклиње Симона врачара у Самарији, када је овај покушао да га поткупи, да му за паре да благодат апостолства: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога (Дап 8, 19). Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новац (8, 20).

Знајте браћо и сестре, да је кроз историју Цркве у прошлости и у садашњости стизала Божија плата кад год се одавала трговини, занату кривобога Меркура, уцењивању (= тарифи), мудровањем о заради преко симоније. Тим изопачењима биле су подложне обе сестре близнакиње и Православна и Римокатоличка црква. Те цркве се изопачују, када им свештенослужитељи постају службеници профита, богаћења, када постају пословни људи са акт-торбом у руци. Када постане бизнисмен! Увек су времена тог жалосног моралног пропадања и пропадања свештенства. То време је и време духовне пустиње која посведочује да је тај епископ и свештеник неповратно изгубио Божију благодат свештенства. Све што имаш у себи и на себи Божији је дар, па и благодат да отпојиш или не отпојиш лошем свештенику АМИН. Божија благодат мора струјати целим светом, а не само ћорсокаком који је закрстио поп без благодати, јер она увек доноси народу благослов. То струјање благодати нико, а нарочито епископ и свештеник, не сме задржавати само за себе, нити га сме продавати. Није благодат приватна ствар (моћ) епископа и свештеника да му она доноси материјално богаћење и земаљску славу. Послужитељи светиње да живе од олтара, а не да се од олтара богате. У здравој и правој Цркви све мора да буде бадава. Ако сте обдарени даром мишићавости, или памети, ако сте побожни и духовни, појци или појкиње лепог гласа, иконописци, те ако свирате на неком музичком инструменту, уметник сте писане речи, песник, песникиња, носиоци устројитељског дара или друге стручне спреме, добро сте дошли ако своју цркву дарујете, богатите је и оплемењујете. Окретни сте, сналажљиви, бавите се спортом, плешете; те све то приносите олтару као дар, а не као посао за плату, служите Богу. Божија добра које ти је дао дели свима широке руке и широке дух-душе, бесплатно. Стиснут у своју себичност оштетићеш и брата, а и самог себе. Шкртост је мржња према Цркви. Професионалне слуге олтара, професионални црквени појци и други слични мрзе своју Цркву. Зато буди од користи, заувар својој Цркви. Можеш да живиш од служења олтару, али не и да се богатиш од њега. Не мораш баш да све наплатиш као саможиви сеоски поп (усред Београда). Не рачунај с тим колико ћеш ти ушићарити, а колико епископ. Мири се са Богом уживајући у давању, а не у узимању. Обрадуј многу браћу и сестре својим даровима и не реци да су твоји када су Божји. Све твоје је Божје, ако си прави хришћанин. Што више даш мање ћеш се стидети, као што веле попови. Само што се то давање односи и на њих. Људи ће ти све вратити, а и Бог ће те наградити. Бићеш већи пред Богом, ближи Богу, дражи Богу, те ће ти Он платити богато на небесима. Не реци ми да те та плата на небесима не занима, јер себичњак или себичњакиња већ је у паклу. Пише: Бог љуби онога који драговољно даје (2 Кор 9, 7). Делите, браћо и сестре, немилице то Божје што сте присвојили и отели. Радујте се кад дајете, јер пише да је благословеније давати, него узимати. Будите својој браћи и сестрама као рођени, као човекољубиви и као богољубиви. Добро чинити да нам не досади, јер ћемо у своје вријеме пожњети ако не малакшемо (Гал 6, 9).