Свештеномученик Иларион тројицки исповедник 28/15.децембар

Браћо и сестре! И црквена историја се понавља. Са совјетско-јеврејском револуцијом поновило се љуто гоњење свете Цркве из доба Диоклицијана, Декија или Максенција. Поновила се рана Црква. Совјетски омражени лажни цар, злотвор Максенције – Јосиф Висарионович Стаљин или југословенски Диоклецијан, Јосип Броз; први пропали богословац, а други машинбравар, нису могли да подносе и мирно гледају надчовечанске напоре свете Руске и Српске цркве, прогнане, понижене, али ипак живе. Зацело, Света руска Црква, сада, данас, овим новим светим мученицима из дана у дан све више расте, листа и цветава. Једна миомирисна бела ружа Мајке Цркве је и овај чудесни Иларион. Зацело, пространа, моћна и великодушна света Руска Црква, сада надахнута и прекаљена овим новим светим сведоцима Христовим литургијски сазрева, оздрављује од поповштине – клерикализма, од формализма, који прати свету Цркву од почетка. Стаљин као њен крвник, толико је научио у богословији, да ако удари пастира, растерава, распуђује овце. И да се изразимо језиком древних житија: богохулни нови Максенције запрети светом Илариону најтежим мукама и прогоном, ако не буде жртвовао њему као мртвом идолу и ђаволима у њему. Али светитељ Иларион није био трска коју поиграва ветар, ни лабилна душа која се колеба и која се може поткупити, ни слаботиња која се може застрашити. Био је непоткупљив и одбио је да прими понуђену симонију као кугу, односно, одбио је да му поклоне виши црквени положај. Одбио је све понуде лажног цара, а уствари цареубице. Одбио је све што се није слагало са његовом свештеничком савешћу, те и одговорношћу епископа за стадо. Међутим неки епископи, како у Русији, тако и код нас, прихватили су до данас ту улогу распуђивача, расплашитеља, растератеља и растуритеља живе Цркве Христове. Као непослушан новим идолопоклоницима, блажени Иларион је био прогнан у Сибир на присилни рад, те и био изложен и другим понижењима и невољама. Смрт га је ослободила свих тих страдања, те је постао со земље руске и светлост у великој тами стаљинопоклонства.

Светитељ Божији, будући сиромашан духом, онај који плаче, који је кротак, гладан и жедан правде, милостив, чистог срца, миротворац; назвао се дичним сином Божијим. Иларионова блаженства су и: Блажени прогнани правде ради и кад вас срамоте и прогоне лажући говоре против вас свакојаке ријечи због мене (Мт, 3-13).

Светог свештеномученика Илариона поштујемо поштовањем љубави и пријатељства, литургијски славимо његов дан да бисмо побудили на подражавање све нас и тако се придружили заслугама његове изврсне врлинскости и помогли се његовим светим молитвама. У овом свету поштујемо људе Божије који су положили свој живот за истину Еванђеља. Ето, када се беседи о том еванђелском себедаривању, изгледа да је лако, дочим је нама солипсистима и егоистима то веома тешко, па често и немогуће. Свете мученике, па међу њима и овог блаженог Илариона поштујемо већом оданошћу, јер смо за њих сигурни да су извојевали своје бојеве против Злога и да живе у блаженом животу. Хвалимо их свим срцем великим поуздањем на њих, него да се налазе у овоземаљском животу.

Мучеништво је велики дар који Бог дарује најдобронамернијима. Оно је најодличније сведочење које је и овог Илариона уврстило у мартирион, мученикослов Православне цркве. Оно је ново поље правог апостолства и светости, најдивнији венац племенитог, самопреговорног и пожртвованог служења Богу. Свети отац наш Иларион одржао нам је час мучеништва и данас, и у векове, векова, амин.