У животињском царству, марва или стока, разболи се, па одлежи, непогрешиво изабере лековиту травку као пашу, и оздрави. Мој, напред већ чешће спомињани дични пријатељ из младости са којим сам делио кошуљу, разболео се на смрт, па навалио да на све стране чини зло као да му је дошао вакат. И уместо да се смири и Богу принесе покајање, да од браће измоли опроштај, он се разгоропадио у чињењу зла. Оперисан је на детеродном уду. Време и тешка болест ради против њега, смрт му одзвонила, и уместо на покајање, жури да почини још неко зло браћи, као што пише у Откровењу: „И дадох (му) вријеме да се покаје, али (он) неће да се покаје од блуда свог. Ево бацам (га) у постељу болесничку, а оне који чине прељубу с (њим) у невољу велику, ако се не покају од дела (својих). И дјецу (његову) погубићу смрћу, и познаће све Цркве да сам а који испитује све бубреге и срце, и даћу свакоме од вас по дјелима вашим (Отк 2, 21 – 23). Дакле, ко чини зло, нека га још чини! О, Гопсподе, не дај нам по делима нашим. Гледај нам кроз прсте!