Мт 24, 34-44

Свети апостол Павле очински препоручује: Него се обуците у Господа Исуса Христа; и стварање за тело не претварајте у похоте (Рим 13, 14). Еванђелска перикопа развија ову мисао, подсећајући нас на време блудничења и разврата свих вртса оних људи који су живели у Нојево време. Тако су многи живели и у прошлости, а и данас живе и данас, те ће тако бити и кад дође Син човечији. Људи живе опуштено, као што су живели: усе-насе-и-подасе! Једу, пију – уживају, како кажу. Једном речју живе безбрижно не сећајући се смрти. Живе као празнови у потпуној површности: Живи живот до си жив и диши пуним плућима. Не залуђуј се поповским заблудама о припремању за вечност. И они у те утопије не верују. Погледај их како раскалашно живе, као да су слуге Меркурове или Јупитерове!? Понекад и помисле на смрт, као природну чињеницу , али у својој површности мудрују да живот треба живети док је понуђен. А после смрти, остаје само блех музика и учтиво бацање отпатака живота – људског тела, у гробницу или спаљивање у крематоријуму. Све Христове поуке о начину живота не чују и не разумеју еванђелску лествицу вредности, такође. Цивилизацијско искуство о пролазности, испразности, о ничему новом под сунцем у свету и веку, незанима их. С тога нас Господ подсећа на потоп. Био је потоп и сву је Содому и Гомору однео. Ево, и нашим градом ће ускоро парадирати свет под заставом дугиних боја као значењем своје идеологије сурогата живота. Лепо каже српска пословица: Можеш како хоћеш, али нећеш докле хоћеш. Привремени и општи суд Божији ће свакоме пресудити. Свако ће одговарати за себе. Бићемо лишени свих наших потеза као што је друштвена позиција. Тамо она неће ништа значити. Сви ћемо спасти на обичност. Двојица раде у пољу, један ће се узети, а други оставити. Две жене мељу на кућној воденици, једна ће се узети, а друга оставити. Односно, смрт је увек ненадност. Једног узима, а другог оставља. Узимају се само они који су заслужили блажену вечност. Браћо и сестре, у духовној смо дубоко провалији, нестални, те и у смртногреховном и погибељном стању. Стражите, јер не знате када ће доћи час полагања рачуна. Колико смо духовно будни као народ? Колико ценимо Божију Благодат. Да ли смо овога часа спремни за суд Божији, односно за личну смрт. Приближило се Царство Божије, стражите и бдите!