Поштовање!

Ето, од своје 1. до 6. године живео сам у Зеници. (Мајка је тамо као факултетски образована жена добила одмах и шефовско место, стан, кола. Отац је из Зенице отишао у Љубљану да би завршавао студије, те сам га виђао једном годишње у периоду од 10 година.) Први интересантан догађај који ми се десио био је следећи: У стану је било упаљено светло само у кухињи. Ја и мој друг Мирослав смо се налазили у ходнику стана. Мирослав је пре тога дошао са мајком ког мене и моје мајке у госте. На вратима спаваће собе било је мат стакло, тако да се из ходника кроз то стакло није могло јасно видети шта се дешава у соби у којој је до догађаја био мрак. У једном тренутку, Мирослав и ја смо кроз мутно мат стакло на вратима спаваће собе, приметили да, на супротној страни собе у односу на врата а у нивоу пода, су се појавила 3 јака светла, која су се кретала по поду према нама и испуштала пиштећи звук. Када смо отворили врата, три светла су по поду собе кренула ка вратима где смо нас двојица стајали. Када смо затворили врата собе, три светла су кренула назад ка супротном зиду собе у односу на врата, тамо где су се и појавила први пут. Опет смо отворили врата, 3 светла су опет кренула ка нама, ми смо опет затворили врата, 3 светла су се вратила у дно собе. Када сам погледао у лице мог друга Мирослава, оно је било престрављено. Тако знам да смо и он и ја видели исто. Док је то трајало, звали смо и моју и Мирослављеву маму да из кухиње где су причале дођу и виде оно исто што смо и нас двојица видели, али оне се на наше позиве нису обазирале. Касније, када су Мирослав и његова мама отишли кући, ја сам са мајком отишао у спаваћу собу, све прегледао и наравно није било ничега јер њих две нису дошле када је требало (без осуде њих две). До дана данашњег нисам сазнао шта је то било, али знам да је то изазвало велики страх и код Мирослава и код мене - када сам имао 4 или 5 година.

Други догађај великог страха збио се у Поречу, у октобру 1988. године на екскурзији. Једна девојка Оливера ми се стално набацивала. Ја сам тада слушао своју маму да не треба да се забављам да би што боље завршио гимназију и да би што лакше уписао факултет. Пошто нисам реаговао на њено набацивање, она је решила да изгуби невиност са мојом другом из одељења Александром и то је и учинила на екскурзији. Све би било у реду за мене, да ја услед њеног силног набацивања нисам почео да се осећам као да смо она и ја у вези, те сам (иако нисмо били у вези) доживео њен губитак невиности као прељубу. Александар са којим је те ноћи изгубила невиност, је делио двокреветну собу са мном. Када се вратио у пола ноћи после секса са Оливером, ја сам осећао јак страх јер сам имао осећај као да ме је Оливера преварила, а због осећаја платонске везе према Оливери.

Трећи догађај јаког страха који ми се десио је када сам имао супер добру девојку од 1999. - 2001. године. Тада сам, у не знању, из неког разлога решио да се по свим параметрима одрекнем Бога. Узео сам после Божића 2001., 25-30 векни бајатог и свежијег хлеба који је преостао у шпајзу и бацио у контејнер у жељи да напакостим Богу. После непуних месец дана, моја супер и најбоља веза је почела да пропада и девојка ме је преварила. Када је дошла код мене да водимо љубав, (...) а пошто нисмо водили љубав недељу дана, знао сам да ме је преварила. Осетио сам ужасно јак страх. Колена су ми се тресла. За непуних 1-2 минута сам (...). Она је наравно приметила да сам видео (...) и ништа није реаговала. После месец дана сам је оставио. После пар дана, 24.06.2001. године сам се Крстио и тражио и обавио велику Исповест. Олакшах душу.

Славимир

Одговор оца Илариона: Славимире прилагодите се тренутним својим приликама не занемарујте демонске нападе када се појаве и настојте да остварите уточиште у уточишту, да волите и да будете вољени. Љубав ће вас ослободити страха, односно страхова, бојазни и панике. Странпутица је и изопаченост упражњавање похоте као лека. Похота завршава у претеривању, у деструкцији – смрти. Речено језиком побожности: страхови о којима пишете су чемерно отровни плодови невољених и запостављених, а изгоне се љубављу. За почетак, свакодневно читајте по једну катизму псалама и натерајте себе да редовно похађате богослужења у цркви. А пре свега изаберите свог духовника и исповедајте се веома често, ако је могуће сваке суботе. Псалме 50 и 91 (Помилуј ме Боже... и Који живи у помоћи Вишњега) научите наизуст и говорите их у свако доба, а особито када имате напад анксиозности и панике. Расли сте без љубави. Отац и мајка су вас запостављали. Мајка , као пословна жена, а отац као студент ког сте виђали једном годишње. Потрудите се да разумете и оправдате своје родитеље и да им опростите што су вам ускратили родитељску љубав. Страхови из детињства које сте описали су потпуно демонски. Сви страхови осим страха Божијег (страхопоштовања према Богу), опсесивног су и демонског порекла и лече се на грудима, на срцу – љубављу. Љубављу према Богу, Бог ће развејати и одагнати ваше страхове као дим, као мушице. И ожените се, односно заснујте породицу, те волите своје ближње и даљње жртвеном хришћанском љубављу.