Недеља 35 по Духовима Лк 18, 18-27

Бог је једини благи у себи самоме. У свом науму чисте благости. Он је даровао човеку вечни живот, односно ту благост која спасава. Та чудесна доброта Божија нас сабира у Цркву, као што нас грех распршује у отпад светине и канализацију света. Само у Духу Светоме, усињена и укћерена деца Божија постају наследници тог блага. Једини Благи објавио се људима као богат љубављу и вјерношћу (Изл 34, 6). Због тога цар Давид пева: „Захваљујем имену твојему за твоју благост и вјерност“ (Пс 138, 2). Та благост и вјерност је љубав (1Јн 4, 8) и таме у њему нема никакве (1Јн 1, 5). „Јер слава је Божија живи човек, а човеков је већ Божије јављање после стварања приближио могућност живота свим бићима која живе на земљи, колико ли је више јављање Очево у Логосу Божијем дало живота вечнога онима који гледају Бога!? (Свети Иринеј Лионски, Adversus haereses, 4, 20, 7). Благи је Надфизикохемичар који је све створио по броју, утеги и мери (Премудр 11, 20). Створење је произишло из Божије благости и у њој самој има учешће. Свако створење поседује личну благост и савршеност. Злоупотребљавајући благост Божију уствари презиремо Једино Благог. Божија благост се разликује од створене. Искупитељ наш побуђује ту благост у нама из Себе – Извора. Света тајна благости јесте света тајна спасења. Само отпали и сурвани у грехсу изгубили благост. У евхаристијској жртви принесен је Оцу, једином Благом, у Христовој смрти и воскресењу. И ево Црква захваљује за ту благост, за ту доброту за ту лепоту. Она благосиља Бога и захваљује му за сва доброчинства, пре свега за просвећење и искупљење. Црквено предање наводи те плодове благости и набраја их девет (у Вулгати дванаест!): „љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кроткост, уздржање“ (Гал 5, 22-23). Човек учествује у благости Творца који га чини господарем својих делања и чињења. Он му даје усмереност према добру, те и да разликује шта је добро – благо, те и шта је зло и лаж, те и шта је истина. Очајавањем човек престаје да се нада личном спасењу, Божијој помоћи којом ће га остварити, те и опроштају грехова. Тако се супротставља Божијој благости! Бог је, међутим, веран својој обећаној благости и милосрђу у Христу. Равнодушност се такође супротставља Божијој благости! Одбија је, не стара се о њој, и не признаје је! Неблагодарност одбија благост Божију и не узвраћа Богу љубав за љубав. Млакост је уствари непостојаност или немар према Божијој благости. Одбојна је према Једином Благом. И на крају мржња на Бога настаје из охолости, пориче благост Његову, па је чак и проклиње, јер Он нам забрањује да грешимо.

Допустићу да испред тебе прође сва моја благост, рекао је Господ Мојсију када је молио да му покаже сву његову славу, његову неизмерну благост. И видео је да је сва благост у Богу у таквој пуноћи, те да ни једне нема ван Бога. Бог је духовна благост, доброта. Он је врховно Добро по својој природи. Његова суштина, битије, бескрајна је благост. Ми и сва створења су блага, добра само зато што нам је Бог уделио опиљке и мрвице Његове доброте. Овај кнез који је Господа ословио са: „Учитељу благи“ био је прекорен Господњим одговором: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога! (Лк 18, 19). Ту речцу Еванђеља: „Учитељу благи“, налазимо и код еванђелисте Марка (10, 17). За њу је Господ Исус рекао да се само за Бога може рећи да је Благи, да је Добар – у смислу да је Он сама Доброта по природи, јер је Божанство. Није могуће умањити Његово Божанство, тако није могуће умањити Његову благост. Овај свет ће проћи, а Божија благост остаје довијека (Пс 106, 1). Људска злоба ће човека што више љагати гресима, али Божју доброту у сваком човеку није могућно докучити, јер је она божанска. Неизмерна Божија Доброта се приклонила огреховљенима, Адаму и Еви, потомству њиховом, и узвраћа му непрестано већим добром као што је искупљењем човечанства кроз оваплоћеног Јединородног Сина Божијег. Божја благост, хоће само добро, јер је (Бог) добар, јер је вјечна љубав његова. Благост Божија је сунце које осветљава и греје, оцветава и сазрева плодове. А плодови су пре свега епископи! (Ако нису блаи, трулежно-распадљиви су). Благост Божија је море, реке и језера. Благост Божија је свод небески са звездама: Сва су дјела Господоња благост (Сир 39, 33), јер су бескрајна и вечна.

Бог нас је створио благима, загледајмо се у себе када смо били деца. Бог нас може излечити од грехова и заувек привући у свој загрљај. Јер си ти, Господе, добар и милосрдан и веома милостив свима који те призивају (Пс 86, 5).