Као неки старозаветни песник, Јосиф кога су прогонила браћа, старозаветна је икона страдајућег Христа. Нижући те велике библијске иконе, Црква хоће да помогне верујућем народу да што дубље сазре Христово светотајинство, али и да открије дубину нашег људског зла, еда би дошли до спасоносног покајања. Његова браћа се гуше од зависти према његовој лепоти и доброти, те су хтели да се убиством реше младог сањара – песника, али на реч једног од њих који је имао самилости, продаше га на концу краја за „двадесет сребрњака“(Пост 37,28). Господа Христа прогања завист и злоба његове браће до данас. Незарећани су га хтели први да каменују. Апостол Јуда Искаријотски га је продао за тридесет сребрака и на крају, његови сународници, који су од њега примили толика добра, разапели су га. Изабрани народ Божији који је први позван на спасење, одбио га је и одбацивао до данас, убијајући пророке, да би на крају убили и њега. Јосифова браћа до данас негују охолост, завист, похлепу и мржњу према Господу Исусу. Том гордоумљу се придружују сва срца која одбијају благодат Божију, која су отврднула. Имао сам прилику да у Светој Земљи видим многе разјарене христомрсце Јевреје окаљене неописивом мржњом према нама хришћанима. Наравно том страшћу су окаљени и многи наши сународници.