Ако није могућно подстаћи Хрватску на покајање за  злочине прозелитизма  (вековну производњу Хрвата од српске биолошко-културне супстанце),  преименовање српског језика којим говоре, у хрватски, и крсташко-нацистички поход  до истребљења  Срба за време НДХ „Олује“, римски епископ није добродошао у Србију. Евентуална санктификација кардинала Степинца би требало да за последицу има прекид наших дипломатски односа са Хрватском на нивоу амбасада. Српско-хрватско помирење и братство је могућно само у Крсту, у покајању, а крста у тим односима нема, већ има само узајамног просипања помија или лицемерја.