„Господ, Цар и Бог Израилов, у средини је твојој!“ (Соф 3,14-18)

„А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин“ (Лк 1,39) – чита се у данашњем одломку светог Евангелија. Свесвета дубоко осећа предусретљивост. Предусретљивост је води у сусрет Јелисавети из жеље да помогне. Од архангела Гаврила који доноси неизрециву радост са неба сазнаје да ће рођака њена Јелисавета ускоро постати мајком. Чувши ту благовест, одмах хита у сусрет да јој се нађе на руци за сваку услугу. Путовање је било дуго и напорно. Свесвета је морала пешачити, а можда се и делимично послужила колесницама тога времена. Она је, као и сав сиромашни свет, путовала пешице. Дошавши, Свесвета се три месеца задржала у Аин Кариму, где свето предање смешта завичај Јована Крститеља и Претече. Та традиција је спорна. Други мисле да је Јованов завичај у Хеврону или у Јути, надомак Хеврона. Утаман томе, предање већ од IV столећа веже сећање на овај догађај за Аин Карим а и преподобни Теодосије сведочи о томе.

Свесвета се жртвовала трпећи многе тешкоће на овим походима љубави. Љубав даје махове, „љубав није себична“, како вели свети апостол Павле. Та слушкиња Господња, у највећем достојанству до ког се може уздићи, служи, двори Јелисавету већ у поодмаклој бременитости. Јелисавета ће родити највећег човека који је дошао од жене, а Свесвета ће родити Богочовека, Сина Божјег. Задивљујуће је како се Приснодјева Марија држи смиреном слушкињом Господњом и ништа више од тога. Е, када бисмо ми били тако смирени једни пред другима, онда бисмо били хришћани. Онда бисмо личили на свесвету Богородицу која се влада као последња међу свим створењима.

Запоја Јелисавета гласовито: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?“ (Лк 1,42-43). Просветљена Духом Светим , Јелисавета у Свесветој упознаје Мајку Божју, а Свесвета смирено слуша речи одушевљеног дивљења као да су упућене Свемогућем који је у њој учинио велике ствари. Јелисавета велича Свесвету, а Свесвета велича Господа, „јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји“ (Лк 1,48). Сазире Свесвета своју ништавност и незнатности и тако се све више умањује док се узноси Богу као дар. Дај Боже, по молитвама свесвете Приснодјеве Марије, да велику благодат задобијемо и увек ходимо у смирењу и да се научимо пожртвованој љубави према ближњима.