Међу несрећнима је много осетљивих, рањивих духом. Опседнути циљношћу, сврхом, најнесрећнији су. У хришћанском смислу бити срећан значи бити пустолован попут деце. Дечији циљ је само један: постојати, бивати и играти се. Света вера, уметничко надахнуће, љубавни занос, осећања после саможртвовања, велике патње, борба за савршенство: То је срећа на врхунцу лествице обожења. Али постоји и нижа срећа, срећа телесног: угасити жеђ, утолити глад, огрејати се, избећи опасност, изаћи из тескобе затвора на слободу, уразумити прогонитеље, спасити се из прогонства "лажне браће", ослободити се немаштине и гладовања. Задовољити свих пет чула. То је срећа у подножју. Несрећан је човек искључиво кратког даха. несрећни не гледају у будућност, не гледају из данас унапред. Несрећни не гледају ни у дубину, ни у ширину. Гесло срећних је: 1.Созрцавај годинама у чему је твоја срећа и отвориће ти се. 2. Не буди никада срећан на туђ рачун или на рачун туђе несреће. Буди срећан само на свој рачун. А када си срећан, понашај се као побожан Јеврејин где се чисти са нечистима не мешају. Уливај се и сједињуј само са срећнима. Уосећавањем, иживљавањем вишка радости и задовољства уравнотежује се срећник преливањем на браћу и сестре. У слободи, по светом Павлу, лежи људска срећа али и несрећа.