Лк 10, 21-24

У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да , Оче, јер је тако била воља твоја (...) Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, а ако Син хоће коме открити. Безазленост приклања, савија небеса. Зар оваплоћењем божанског Сина није преузео лик слуге. Он у обличју Божијем, није сматрао за отимање што није једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истоветан људима, и изгледом се нађе као човек (Фил 2, 6). Благодатни дарови су дати и задати безазленима – апостолима. Господу се отело усхићење над светотајинством Спаситељевог Божијег деловања. Јавља се простима и смиренима, док се охолима и самосвеснима, мудријашима овог света, затвара и не јавља. У Њему је сакривено Христово светотајинство, јер се само Отац и Син од искона међусобно знају. Стога само Христос Богочовек може истински веродостојно предочити Бога. Господ Исус се предочује као Син Божији. Својим битијем Син Божији је Богу истоветан. Потврђује се и истина вере (догма) о Пресветој Тројици: у Сину је Бог сишао међу људе, у Сину се и ми људи обожујемо Богом. И трећи безазлени су они који су сами себе изабрали вером. Благодат остаје заувек, као што и дар Божији – благодат бира своје путеве облагодаћења, као и оне који су себе изабрали за облагодаћење и улазак у Царство Божије, у Христа. Подвиг је услов облагодаћења. Благодат увек остаје благодаћу. Она сама бира путеве освештања као и оне које ће освештати. И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите (...) Многи пророци и цареви (су) желели видјети што ви видите, и не видјеше (...) и чути што ви чујете, и не чуше. Вишевековна чежња јеврејског народа пре рођења Господа Исуса у томе је бивала да види Спаситеља, да слуша Његове беседе вечног живота, да буде искупљење Његовом жртвом. Све огњене богочежње бивале су живот небројаних праведника и остварене су стварности за Христове апостоле и за сав Нови Израиљ, за Цркву Христову која више од две хиљаде година живи и расте у освештавајућој благодати Господњој. Молимо се Богу да се сваки хришћанин напаја Христовом пуноћом и благим даровима Неба којима се у Светој Цркви наслађујемо. Велики дарови нас обавезују. Пре свега дар времена у ком ми живимо и у ком су испуњена Божја обећања. Светлост Христова просветљује, изводи на Пут, али и у Живот, те и у Истину. Еванђељем Христа Богочовека говори нама. Благодаримо му на томе сваког дана. Благодаримо му и што смо на прагу Раја гледајући Господа Исуса сваки час у Његовој Светој Цркви, у светим тајнама. Слушајмо и повинујмо се обиљу те благодати. Гледајмо Господа Исуса дух-душевним очима вере и наслађујмо се светотајинствима вере и наслађујмо се у светотајинству божанствене Евхаристије у очекивању када ћемо Господа гледати очи у очи.