Смернице за породичан живот

Кол 3, 17-25

Свети апостол Павле доноси низ упутстава о хришћанском животу, нарочито подвлачећи  смернице за породичан живот и понашање у породици. Апостол истиче изнад свега као узор и пример самога Господа Христа, који је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари (Кол 1, 15). Хришћани се морају обући у свеврлине у којима се Христос Господ одликовао. Тај стајлинг изабраника Божијих мора бити од светости, милосрђа, доброте, смиреноумља, кротости и дуготрпљивости (3, 12). На њима преовладава љубичаста боја покајања, али ту су и златоткани рубови, бели лан, пустињска зелена, метафизичка плава и царски црвена, порфирна. Ако буду милосрдни и добростива срца, стрпљиви међусобно, лако ће се једни са другима подносити увек спремни да једни другима опраштају, а не, као ми хришћани задњих времена који све „боље“ знамо и од самог апостола Павла. Ево зашто међу нама не влада мир, који је најважнији услов за прави црквени заједнички живот. Порицање је вере када православни Првосвештеник приноси жртву у осушеној смокви, у синагоги. Да ли можете да замислите светог Амвросија Миланског или Василија Великог како пали свећу у синагоги? Да ли можете да замислите светог Василија Острошког како аријански пристаје уз бајрамску молитву у београдској џамији? Да ли можете светог Иринеја Лионског или Јустина Новог да замислите како пристају у масонску ложу?

Епископи и свештеници нису никаква од народа одвојена каста повлашћених, не смеју да буду кнежеви Цркве, већ слуге Божије. То њихово правилно служење има непогрешивог показатеља у постојању, или непостојању, католичанске присности и љубави праве обитељи, породичности црквене заједнице.

Коначно, свети апостол Павле са четири етичка начела описује праву хришћанску породицу:

Жене, покоравајте се својим мужевима, као што доликује У Господу.

Мужеви, љубите жене ваше и не срдите се на њих.

Дјецо, слушајте родитеље своје у свему, јер је ово угодно Господу.

Оцеви, не раздражујте дјеце ваше, да не клону духом (3, 18-21).

Свети апостол Павле би задњи пут опоменуо све који приносе жртве у синагоги, џамији или масонској ложи. Последња опомена била би неопходна, јер се у јеврејству, у Павлово време примењивала претерана строгост и бесрдачна окрутност „оца господара“ и „мајке господарице“ живота и смрти своје деце. Вероватно сте чули од својих родитеља прелест: Ја сам те родио, ја ћу те убити, што је за хришћане велика заблуда. У својој породичној етици, свети Павле истиче хришћански ред и оријентацију, рукводећи се начелом: Све чините у Име Господа Исуса.

Црква се остварује само као обитељ, као породица. Морамо у црквеној породици да сви заједно живимо. Само кроз то обитељско просијавање може се доживети наша хришћанска вера као права и православна. Вера буја само у породичној атмосфери. Међутим, идеална хришћанска породица не постоји, породични сто је разбијен. Хранимо се у мензи. Наше породице се ни по чему не разикују са онима који кажу да не верују. Многе породице помрачује тмурно и безнадежно расположење, чамотиња. Истина је да човек може благослов свог живота остварити само у породици. Зацело, можемо са тугом утврдити да данас има премного несрећних и неблагословених људи. Већина тих снова о идиличном хришћанском породичнм животу расплину се у окрутној, па и у суровој стварности. Породица би морала да буде за све укућане кутак Раја на земљи који називамо срећна поордица.