Мт 5, 3

Подвижничко сиромаштво је знак осиромашења дух-душе у покушају истраживања. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско (Мт 5, 3). Осиромашујући дух-душом, облачимо се и прожимамо обожењем. Осиромашујући дух-душом, заодевамо се бесмртношћу. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наследиће живот вјечни (Мт 19, 29). Целосно сиромаштво подвижнички је израз за духовно богаћење и напредовање у обожењу. Самоизабрано еванђелско сиромаштво, које се понекад зове и монашко, јесте онај повратак у детињство који у Еванђељу препоручује сам Господ. Сваки хришћанин би морао бити, па ма он и био материјално богат и најбогатији, сазиратељ-сиромах. Он настоји да се одвоји од многоструких зависности. Материјално сиромаштво је само припрема за жртвовање. Оно је само привид, јер се ради о раздраганости и трајној радости да нас Бог поседује и да ми поседујемо Бога. Блажени да су милосрдни и који излазе у сусрет сиромашнима и потребитима. Блажени су они који се смилују, одреше своје новчанике и дарују сиромахе. Давањем милостиње опраштају нам се многи и тешки греси. Зато будимо благостиви према сиромашнима. Савладајмо онај предлог „не могу да дајем, уморио сам се од давања“. Добро да чинимо да нам не досади. Немојте никада рећи сиромаху: Дођи сутра, па ћу ти дати. Одмах му дајте. Помисао да му не дате или да одложите давање за сутра, од ђавола је. Не дозволи да се твоје ускраћивање испречи између тебе и твог племенитог дела. Не оклевај да даш, па и да превршиш меру. Дели свој хлеб, али и свој крух, гладнима, бескућницима, скитницама, али не удељуј професионалним просјацима и просјацима-богаташима. Не дајите милостињу ако бисте давањем ружили милосрђе. Ваша добра давања ће вам утростручити благодат, спремност и брзину испољавања великодушности. Оно што удељујете из сетне и принуђене дух-душе, може бити, не само слепо и непријатно, већ и грешно. Радујте се у дељењу милостиње, а не тугујте што сте много дали. При давању не испитујте сиромахе. Не шкртари, јер шкртост, ако баш није мржња, а она је немање љубави. Не оклевајте хоћу-нећу у давању, не проклињите и не ружите сиромахе. Даји великодушно, и још у свитање обасјаће те светлост и твоје ће се здравље ускоро поправити и крепост ојачати. Не пропусти прилику да удахнеш добро и да се просветлиш веома, те и да оздравиш дух-душом.

Браћо и сестре, санаследници вечних добара, служимо Христу док је време. Лечимо Христа, поучавајмо Христа, хранимо га, облачимо, запалимо му ватру када му је хладно, примимо га на преноћиште, частимо га када нас обрадовао неком животном радошћу, гостимо га, спремимо га за погреб... Уделимо му и злата и сребра, па и бакра. Уделимо му и тамјана, измирне и других миомириса апотекарских. Оперимо му ноге у сузама и у нарду. Брат наш и Пријатељ наш хоће наше милосрђе, а не жртве паљенице. Не прима безбројне јагањце. Све ове многе самилости му приносимо служећи сиромасима, старима, болеснима и напуштенима који се муче на земљи, да би нас примио када се преселимо у вечне шаторе, код самог Господа и Бога нашег Христа коме нека је слава у векове векова. Амин.