Мт 13, 10-23

За телесне очи и за телесни ум, недокучива је тајна наше припадање светој Цркви. То је лудост у очима телесно разумних. Све лепо и дивно, све добро и душекорисно, тим телесницима изгледа као ружно и гадно. Светина, руља није спремна да прими Христову науку. Она није добра земља за Његово семе. Господ најављује како ће бити о жетви, на Суду Божијем. Тешко ће бити онима који нису умножили своје примљене дарове, онима који су промашено живели и како нису ни један животни задатак решили. Пресуда Господња је веома тешка, али праведна. Не суди се исто онима који су га слушали и онима који га нису слушали. Благо се поступа са добрима, али и са злима , са послушнима и са непослушнима, те и са онима који нису марили за његове речи и опомене. Окаменила су и одрвенела наша срца, као што каже пророк Исаија. Наш савременик не жели да чује реч Божију и не занима се за њу. Не схвата је. Не познаје покајање и не може да оздрави од навике да греши. Не занима их смисао – значење, па им Логос Божији не може помоћи. Али да им није настојао да помогне , не би им ни говорио ову беседу, како тврди свети Јован Златоусти: Своју заслепљеност су сами пригрлили својом бахатошћу и злом вољом. Бог ослепљује очи и отврдне срца тиме што их напусти и убудуће им не помаже, што може да учини према своме тајном, али не неправедном суду (Свети Августин Хипонски, к Јн 53, 6). Прича о сејачу разумљива је сама од себе, ако се узме Божија реч као семе. Господ не говори толико о сејању са стране сејача, колико о примању и слушању Божије речи. Слушање је уствари зрење, сазирање Божје речи. Није исто чути и сазирати. Ту је и тумачење, пре свега од светих Отаца. Добро је дошло и сазрцање о тим божанским начелима у властитом животу. Првима је Сатанаило отео благо Божије речи. Ти су примили, али је нису разумели. Четврти и последњи , као у доброј земљи процветалој и оплодоносила се. За њу је Господ рекао да су ти Божју реч чули, примили и разумели. Разумевање, односно, сазирање одлучује о успеху нашег дела. За то је потребно да нас Бог просвети. У светој Цркви су безбројна она већина која брижљиво чувају своје расаднике и настоје да у њима и они расту. Наш менталитет је тако непостојан: тренутно се одушевимо за дивотне поруке Божије, али када дођу искушења и невоље упадају у апатију и агностицизам. Наша племенита и превртљива срца исписују нашу дугу историју падања и подизања. Лек, свелек том perpetuum mоbile, вечно покретном падању и подизању управо је у слушању, разумевању и сазрцању који се преписује на трајно целоживотно употребљавање за нас хроничне болеснике.