Пост 28, 1-22

Потом Исак отац његов рече му: ходи сине целуј ме. И он приступи и цијелива га; а Исак осјети мирис од хаљина његовијех, и благослови га говорећи: гле, мирис сина мојега као мирис од поља које благослови Господ. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матерe твоје. ƚПроклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља.

Јаковљев сан у Бетелу наводи и старохришћанска, мистична и аскетска литургија светог апостола Јакова. Тај сан је имао упечатљиво значење за самог праоца нашег Јакова који је заспао уморан бежећи из свог завичаја. Ради губљења права првеништва, прворођенца, Исак је замрзео Јакова и морао је, послушан родитељима, да бежи у туђину. У сну му је дошао сам Бог да га окуражи обећањем да ће увек бити са њим и да ће у њему испунити оно што је обећао праоцима нашим Авраму и Исаку. Сада је било лакше у срцу Јаковљевом, будући да је био утешен овим Божијим обећањем и био је сигуран да ће се срећно вратити у свој завичај са великим потомством. Он се и заветовао да ће када се врати прославити Бога. У знак тог завета, полио је уљем камен на ком је имао ту знамениту визију. Одмах пошто се пробудио место у коме се то догодило назвао је Бет-ел – Кућа Божија. Свети Оци виде у светотајинству лествица праслику оваплоћења Сина Божијег који је као Посредник између Бога и нас, мост између земље и неба. Бог је у Јакову сазирао ембрион Оног од ког ће се родити многа покољења светих. Лествице су знак успињања и вредновања, става усправности. То значи и онај литургијски кликтај: Усправно стојмо! Тај домостројан став је уствари пут који повезује два нивоа. Напредак је успон, а пад равнина, земља. Успон је упорањ духовног двига и вазнесења. Знак размене добара неба и земље. Лествице повезују оно горе са оним доле. Господ Христос и Крст Његов су лествице. Сваки човек , свако стабло и свака гора, манастир, такође, јер се сваки монах успиње на небо. Успостављање места је позив за успињање у висине (Јаmblicus, ƚ 330). Васцели духовни живот се исказује успињањем. Свети Амвросије Милански каже да се крштењем успиње у небо. Свети Августин Химонски вели да се не може отпочети успон (Sermоnes, 280, 1) док се предходно не згази змија (змај). Господ Исус је у смирењу сишао на земљу да би нам приближио, предочио и прикључио нас са собом у нашу небеску отачбину. У њу се успењемо литургијским молитвама. Литургија означава и те Јаковљеве лествице, успињање дух-душе и од Бога непрестано спуштање, орошавање благодаћу на земљи. Свака наша црква, сваки манастир и свако место је Божја наша кућа, вратнице су небеске, те и лествице које воде у обожење. Сваки хришћанин би морао бити храм Духа Светога, односно Божија лествица. Осећајмо се, браћо и сестре, сигурно у окриљу Божјем и успињемо се Божијим лествицама. Колико се обожимо, толико ће нас Бог штитити од змије и змаја, сатанских замки, и од сиде било ког духовног изопачења.