Многи не жале труда да дођу у овај, како га је приликом недавне посете назвао о. Гаврило, "кутак Свете Горе на Западу" и ту ћете срести људе из Швајцарске, Француске, Мађарске и удаљених градова, Келна, Дортмунда, Хамбурга, Лајпцига. Света Литургија се зато у овом манастиру држи на четири језика: српском, руском, грчком и немачком. И на сваком од њих моли за српски народ и српског патријарха.

-Имамо и овде у близини људе из дијаспоре, православце, али нису изгледа велики верници, долазе само понекад послом, углавном кад им је слава каже схи-игуман Василије (Гролимунд) с којим започињемо разговор после вишесатног богослужења и скромног посног ручка обављеног у тишини и молитви.

Отац Василије не мисли да се може уопштити запажање да се у последње време људи у већем броју враћају вери и Богу.

-У источној Европи повећава се број верника, отварају се цркве и манастири у Русији, људи се крштавају. На Западу мислим да је секуларизација јака и да је она још у току, да није дошла до краја. У мом детињству, у једном маленом месту у Швајцарској, већина су били католици. Сада то није тако. Исто је и у Немачкој, цркве су готово празне и католичке и протестантске, омладина слабо иде у цркву и ту је по среди једна декаденција.

Шта мислите да је разлог томе, тој декаденцији и окретању од Бога?

-Тај процес траје још од средњег века, када су сви били јако религиозни и онда долази ренесанса, људи се окрећу световном животу. Прво интелектуалци, а за њима и обичан народ. Човек се окренуо себи, а Бог је био негде у периферији. Тако се стигло до материјализма и вулгаризације атеизма. Тај процес траје до данас, јос није дошао до краја. Мада је већ приметан један супротан процес у источним земљама, да се углавном интелектуалци сада враћају цркви, а масе још не толико. Мислим да овде у Немачкој још има пуно интелектуалаца који су атеисти, лево оријентсани. Али ни они други, који се рецимо декларису као демохришћани, хришћанство су задржали само у имену, али ништа од његове суштине. Тако да су леви и десни веома слични