Схи-игуман Василије рођен је на Васкрс 1943. године у Муриу код Цириха. Матурску екскурзију са својој класичном гимназијом отац Василије имао је у Грчкој где се први пут сусрео са православним црквама и манастирима и од тог тренутка је радио на томе да постане православни монах. После пуно административних перипетија, стигао је на богословски факултет у Атину, у Грчкој примио православље, упознао се и дружио са данашњим владикама Амфилохијем, Атанасијем и Иринејем. Више пута посећује манастире у Србији и тада упознаје оца Јустина Поповића, који га је замонашио 1971. године. Следе постдипломске студије у Паризу, где стиче диплому за руски језик и културу у Националном институту источних језика и култура. Говори десетак језика. По савету оца Јустина и атонских стараца, почетком 1975. монах Василије одлази на Свету Гору. Десет година проводи у манастиру Ставроникита и још једну у манастиру Симонопетра. У чин ђакона и свештеника рукополошио га је владика Амфилохије 1985. године у Атини. Крајем исте године одлази у Француску да тамо служи као сабрат симонопетрског метоха у храму Православног центра у Монзерону код Париза. Кад је 1989. године уз канонски отпуст прешао у епархију владике Амфилохија, он га у договору са епископом западноевропским Лаврентијем шаље у Немачку да оснује Скит Св. Спиридона. Касније, приликом монашења о. Василија у Велику Схиму (најстрожи монашки режим живота), владика Амфилохије је овог великог православног духовника означио за "грану Свете Горе на Западу.