Један мој пријатељ из младости сањао је још од своје 15-16 године да постане владика. Мени се тада чинило да је тај сан здрав. Били смо толико блиски да сам са њим делио и кошуљу. Када се остварио у владичанском руху, одмах је постао попустљив према себи да би догурао до избацивача народа из Цркве и прогонитеља свештеника и монаха. И горе од тога; од свештеника и свештеномонаха је захтевао да служе њему, искључиво њему, а не Богу. Наравно, будући издајник, посегао је и за среброљубљем. Од мене је узео у свој џеп 15000 € које ми је дала породица Константина Николића из Лондона за обнову једног манастира.