Покрај усамљене маслине на самом изласку са превлаке, хумке Светог архангела, праћен војником Ристом (Χρήστος, ‘Ристос, Ристо, Господин) један од мандрита свете обитељи светоарханђелске, превлачке, угледао је величанствени призор ангелофаније. Пошто је појава светлосна и није из простора, тешко је рећи да ли је било једно коло или три. Појава анђелског кола није просторновременска, па је веома немогуће предочити величајност тог призора.

Ти анђели су „светлости запаљене на Светлости која нема почетка“ (Свети Јован Дамскин), и несумњиво су се јавили грешним људима да објаве славу Божју. Сваки од тих анђела светлосно је духовнонебеско живо биће од праисконске светлости. Израњају из „леве“ стране видокруга гледано лицем према Ловћену као огњени крстови који се, крећући се, преображавају у крилате леполике младиће дуге косе и атлетског стаса задивљујуће иконичне лепоте. „Пластичност“ и изражајност њихових светлосних тела је од разне белине, сијања и пропламсаја блескова. Ту чисту светлост анђелске иконике познајемо од раније са самих икона, док се у овој појави анђела, као беле светлости која сија, очигледно прославља Бог. Том слављу се прослављању придружује и војник Ристо и речени мандрит.

Анђели су првенци Божјег стваралачког дела. Победоносно су моћни против зла, а пуни огњене љубави према нама људима. Анђели нас неизмерно надилазе, они су недохватни а опет сасвим близу нама; они су мелодија у плаветнилу, птице у небу. Анђели су са ону страну.

Ова двојица сведоче да су се под призором дијадеме Анђелског кола над Превлаком осећали као поново рођени, препорођени и потпуно пробуђени. Нервозни и горопадни мандрит се потпуно смирио и у усхићењу, благодарећи Богу, молио три дана и ноћи не осећајући никакав умор нити потребу за сном. Видиоци анђела на Превлаци светог Михаила посведочују да нас они штите, воде, бране, али и греју у тој хладној ноћи у којој је дувала јака бура. Присни су најпријатељскије, најбратскије са анђелима, мада су они неизмерни и недохватљиви за оне који су их видели. Та анђелска неизмерност се ипак види у висини најснажнијег и највисочијег човека, што је привид, будући да је бескрајна. „Бог анђелима својим – као да су говорили – заповедио да те чувају на свим путевима твојим“ (Пс 91,11).

Кретање тог Кола светлосних живих икона тешко је описати. Приближно би било тачно да се каже да се ради о јездећем клизању са лебдењем. Кретајућа је то била левитација, лебдење без ослонца. Са великим благодарењем Богу ова двојица су прихватили велики дар ангелофаније. Дар виђења Анђела су прихватили и са великом трезвеношћу, испитивањем и прибраношћу. „Од сада ћете видјети небо отворено и анђеле Божије како улазе и силазе на Сина човјечијега“ (Лк 1,51). Тај духовни свет нам се окренуо и показао да нас посвети и чува. Мандрит је доживео исти призор као војник Христос, исту милину и добро сједињења са својим Богом (Пс 72,28), те и усредоточење и почивалиште чистих духова. Одувек сам сматрао у дубини срца да би Ристо морао добити од Бога и остварење својих побожних жеља.

Те вечери је код мандрита био ради разговора о својој женидби. Међутим, очекивана срећа није долазила у његов живот. Морао је да се одсели из Тивта и небо му се затворило. Наочит, стасит и племенит Црногорјанин Србин је низао после те ангелофаније све саме поразе на сваком пољу. Искушења су снашла и убогог мандрита. Сунце је грануло тек када се младић вратио на место јављања анђелâ. Срећно се брзо оженио, венчао на Превлаци и родио свог првенца, малог Ангелиса или Анђелка.

Угодна је и природна, мада и натприродна, та заједница анђела и људи. Примање, удахњавање и одуховњује дух мира и љубави једних према другима. Људи су тек мало мањи од анђела, створени за наслађивање Божје. Зацело, видећете небо отворено и анђеле Божје где улазе и силазе... (Јн 1,51). Величајни је то призор који нам је Христос Господ предочио. Небеса су отворена над Светом Превлаком. И шта нам то говори? Шта нам говоре ти превлачки анђели? Ти небески духови мира су желели да осветле свештени манастир, али и цео крај. И више од тога, ти лучезарни духови су осветлели Превлаку као свето место! Можда је ова ангелофанија и знак целој Црној Гори и свим православним хришћанима. Можда је она и благослов и за римокатолички и муслимански свет са ових простора. Небо се не противи земљи, и земља се не противи небу у овом догађају. Анђели и јесу небеска превлака Божја, трајект Божји до људи. Којег ли чуда!? Превлачки анђели су не само Божји, већ и анђели војникâ и монахâ, али и наши анђели. Бог их шаље да нам помажу. Богато нас и обилно дарују вером и враћају се Богу са тамјаном наших молитава и добрих жеља.

Мандрит је јасно видео лепа лица светих анђела, док војник није. Он их је видео као кроз копрену.

„Шаљем, ево, свог анђела пред тобом да те чува на путу и доведе те у мјесто које сам припремио. Поштуј га и слушај!“ (Изл 23,20)