Овај благи дан је установљен у време цара Никифора III Востаниата који је царевао од 1078. до 1081. године. У Цариграду међу најбољима, најодабранијима, китом и цветом учених и врлинских Цариграђана, наста спор ко је од ове тројице светих отаца највећи светитељ. Једни бираху Василија Великог као највећег јер је дубоко продрео у тајну живота, у тајну битија, истичући га као ангела у телу. Дивљаху се његовој строгости, јер није олако грешницима праштао и сав је био одуховљен и обожен. Неки пак божанственог Златоуста сматраху мањим од друге двојице, јер је наводно супротстављен Василију и Григорију и веома је лако опраштао грешницима и лако их надахњивао покајањем. Други, задивљени Златоустим величаваху га као већег од Василија и Григорија као човекољубивог, као оног који снисходи, односно оног који има разумевање за људску природу. Својом дивном науком, слаткоречивом и јасном теологијом, све нас храни, води и чува, а грешнике исцељује у покајању. Трећи, задивљени богословљем светог Григорија, говораху да је он највећи од Василија и Златоуста, да је он највећи црквени мудрац. Будући подељени, називаху се „василијани“, односно „григоријани“, те и „јованити“.

Овај спор у корист саборности свете Цркве реши епископ евхаитски Јован најпре у визији, па онда у свакодневној стварности Цркве. Овом епископу светитељи рекоше: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно, него смо, сваки у своје време, побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на корист људима ради њиховог спасења. И међу нама нема првог ни другог, него ако једнога споменеш, одмах су и друга двојица ту. Зато нареди да се престану делити они што се споре око нас. Јер, и за живота нашег на земљи а и сада, наше је главно старање и настојање: мирити и у јединство и сагласност приводити све, а не делити. Осим тога, установи нам тројици један заједнички празник, и састави нам службу по твом разумевању, па је предај хришћанима, јер смо ми једно у Бога. А нема сумње да ћемо ми притицати у помоћ спасењу оних који буду празновали наш заједнички празник, јер очигледно је да ми имамо извесну слободу и силу пред Богом“.

Рекавши ово тројица светитеља узиђоше у вечну будућност, блистајући неисказаном светлошћу и један другог зваху по имену. И пошто се пробуди светитељ Јован из визије, учини како му наредише ова тројица светитеља, те васпостави овај заједнички празник.