Божанско материнство није само одлика, већ је и суштина свезе Богомладенца и Богородице (ΘΕΟΤΟΚΟΣ). Љубљена Божја кћи обручена је Духу Светом и осењена њиме да постане мајка оваплоћеног Логоса, Смисла, Речи Божје. Ово њено одабрање је њен живот. Има ли већег!? Има ли већег одабрања и одликовања уопште? Приснодјева духовно и телесно носи Бога. „Живим – не више ја, него живи у мени Христос“ (Гал 2,20), најпотпуније о себи може да каже најпре Свесвета. Бог нас облагодаћује, преображава, освештава само ако ми то хоћемо и желимо. Свесвета је хтела, слободно је пристала да учествује у историји спасења света. Вечни Логос је постао телом да пребива међу нама. У Смислу који нам је даровала лежи разлог њене величине и достојанства. Она је врата кроз која је дошао највећи Полазник, Положајник, највећи Гост. За све то дело припада јој слава и хвала сабора свих светих.

Данас охрабрени присношћу свесвете Богомајке приносимо јој молитве, изразе наших живота, наше написане и изговорене молбе и молитве. Разумејте, браћо и сестре, да ће многе наше молитве, па и молитвени подвизи, стићи до Свесвете са задршком или уз стрпљиво очекивање остварења мољеног. Не сумњајте у срећне завршетке свог живота, јер последњи наш непријатељ је обеснажен. „Укинуће се – смрт“ (1 Кор 15,26), када ћемо у Христу сви васкреснути (1 Кор 15,23) да станемо „пред Жену... и Дијете њено“ (Отк 11,4 и 5). Ми који смо се повратили из смрти, очекујемо мноштво повратника из смрти Богородичиним заговором. Излазимо и ослобађамо се труљења и гнилости, те и растурања. Живимо. Живимо уз Оца и Мајку. Господ нас није заборавио. Духом Светим живимо и делујемо посредовањем свесвете Мајке са Дететом у наручју. То Дете разлучује духове. Ко одбаци ово Дете, затворио се за њега, живот ће му бити у немирима, бесциљности и бесмислу. Ко прими Дете, примиће мир који му свет не може ни дати ни одузети.

Приснодјева надвисује сва створења управо богоматеринством. Она је Богородица. „Блажена се Приснодјева може звати и јесте Мајка Божја“, изјављује Сабор у Ефесу 431. године. Када је народ сазнао ову саборску одлуку похрлио је у сусрет саборским оцима. Запалио је луч, бакље, кандила, тамјан и одушевљено градом Ефесом пратио свете оце и клицао: „Марија је Мајка Божја! Марија је Мајка Божја! До данас се обистињује њена пророчка реч: 'Блаженом ће ме звати сви нараштаји' (Лк 1,48)“. Дакле, не само да свако од нас у Христу у највећој мери постаје слава Божја (свети Иринеј Лионски), него и слава наше небеске Мајке постаје пунота те славе. Хришћани смо по животу, а не само по имену. Дубоко смо захвални свесветој Богородици што нам је родила и открила Цркву, а и нашој светој Цркви смо благодарни што нам је показала и јавила свесвету Богородицу.