Сабор Пресвете Богородице Лк 2, 16-21

И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби (Лк 2, 21).

На јеврејском лично име Исус значи: Бог спасава. У тренутку Благовештања, арханђео Гаврило каже да ће му властито име бити Исус, име које истовремено изражава његов идентитет и посланство. Име Исусово значи да је Име Божије присутно у личности Његовог Сина оваплоћеног за опште и коначно Искупљење од греха. Једино то божанско Име доноси спасење, тако да нема другога Имена под небом датог људима којим бисмо се могли спасити (Дап 4, 12). Бог подстиче Израиљце да благосиљају: Нека те благослови Господ и нека те чува! Нека те Господ лицем својим обасја и милостив нека ти буде! (...) Тако нека призивају Име моје над синове Израиљеве, и ја ћу их благосиљати.

Господњи благослов некада унедрен од стране синова Израиљевих данас се обилно излива на све народе Господњим посредовањем. У Христу Исусу, Бог благосиља у Христу сваким благословом духовним (Еф 1, 3). Ове речи значе да Богомладенац и на тебе поглед свој сврати и мир ти донесе (Бр 6, 26). Шта ће нам боље речи, шта ће нам бољи благослов? Примајући њега, примамо драгоцени мир на сву Нову годину.

Ето осмог дана смо задивљени сазнањем чудесног Имена Господњег, али и нежним призором у ком Свесвета Приснодјева Марија носи Богомладенца на грудима. Црква, гледајући како Свесвета грли своје божанско Чедо, окупља нас да од зачетника живота добијемо благослов у Њему, Богомладенцу, по молитвама Свесвете. И, као што вели цар Давид (Пс 67, 2), нека нам Богомладенац буде милостив и нека нас благослови. Смиреност Свесвете одише свим богослужењима, а особито литургијом у складу са њом самом. А када дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом. Да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење (Гал 4, 4-5).

Оваплоћење Сина Божијег остварило се партеногенетски. Приснодјева је родила, оставши Девица. Мајка Божија – Theotokos Θεοτόκος (ТхеотОкос) означује дух-душу, у којој Бог постаје плодним. Она је увек нетакнута, али и Мајка историјског Богомладенца. Реч је о новој плодности. Приснодјева и Мајка Божија симболизује Земљу отворену за Небо, које тако постаје преображеном Земљом – земљом Светлости. Отуда је Она узор и мост између земаљског и небеског између онога доле и онога горе. Богочовек је рођен од жене и кроз њу је Он прави човек, остајући Богом. Богочовек припада човечанству, Брат му је по телу, те зато Он може искупити и учинити их својом браћом у дух-души и потом и учесницима у Његовом божанском усиновљењу. Благодат усиновљења дар је човечанству кроз Приснодјеву која је Мајка Христова и Мајка свих оних који кроз Христа постају деца Божија. Свети Дух нас отвара да вапијемо: Ава, Оче, а то отварање је за мајчинску улогу Пресвете Дјеве Марије. Човечанство је у Богочовеку нашло све што му је потребно, а то је пре свега мир, љубав, опроштење, слобода, радост, смирење, обожење и вечно спасење. Зато морамо свој живот просијати светлошћу. Она би нас морала прожети, преобликовати и учинити нас прозирнима као што су анђели, да људи виде благо које носимо. Када би светина или безбожничка и незнабожачка руља добила више светлости, нестало би мрака, помрчине и стравичне тмине у којој већи део човечанства чами и не може да се ослободи. Богочовек који је дошао међу нас доноси и промену нашег живота, нашег менталитета и обасјава и просијава нас светлошћу. Зато сејмо радост и блаженство. Није у Духу Христовом да будемо неумољиви, себични, користољубиви, строги тамнички стражари душа, већ проноситељи радости и благовести Радосне вести спасења, а не осуђивања и ускраћивања. Присједињавања, а не одбацивања. Ослобођења, а не робовања. Братимљења, а не отуђења.