Догађај рођења Господњег Претече описан је у данашњем светом евангелију (Лк 1,57-80). Сам извештај није само усредоточен на само рођење, већ он показује на саму улогу новорођенчета. Већ нам само детиње име доноси значење: Благодат Господња. Бог се смиловао свом народу и шаље му великог пророка који ће припремити пут јављању Месије и његовом јавном деловању. Чудесност тог детета, рођеног по предању у љупком месташцету Аин Карину, показаће се одмах, чак пре рођења. Та традиција је спорна. Многи мисле да би Јованов завичај требало тражити у Јути или Хеврону. Будући Богу заветован у Старом завету – назиреј, он као млад напушта родитељски дом и одлази у пустињу. У њој ће се он припремити, духовним сазирањем, постом и молитвом за Претечу Христовог Рођења. Он је постао једна од најзначајнијих личности историје спасења. Јован је толико велики пророк да је сам Господ о њему рекао: „Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља“ (Лк 7,28). Он је „Заручников пријатељ“ – стари сват, који припрема свадбу и зове у сватове, на гозбу. Он нас и надаље позива да заручника следимо и са њим се радујемо.
Сазирући Јованово рођење, спомињемо га, имајући на уму да још два рођења славимо: Рођење свесвете Богородице и Христово Рођење. Јован се родио од нероткиње старице, а Господ Христос од Приснодјеве Марије. Родитељи Јованови не верују да ће се он родити, и Захарија онеми, док у Христовом рођењу не само да сви верују, већ је вером и зачет. Јован као међаш показује Стари и Нови завет, савез. О томе сам Господ сведочи: Закон и пророци су до Јована Крститеља. Јован зато предочава древност, искон, и снажно указује на вечно Ново. Зато је он пророк у мајчинској утроби. Када је свесвета Богородица дошла у походе Јелисавети, још није био Јован рођен, али је заиграо у мајчинској утроби. Том игром у мајчином стомаку, он је објавио чији је Претеча. Пошто се родио, Захарији се језик развезао. Симболика Захаријеве немости која је разрешена после Претечиног рођења, наговештава цепање застора у Светињи над светињама. Језик му се одрешује, јер се родио Глас вапијућег у пустињи. Јован биваше тај Глас, а Господ, Логос Божији, „бијаше у почетку Ријеч“.
Молимо се светом Јовану Претечи и Крститељу најпре да нам од Христа Богочовека измоли благодат да му се молимо, да га љубимо и да га следимо до к-Раја, до Раја.