Величина Јоакима и Ане у томе је што су они родили и васпитавали Мајку њеног и нашег Спаситеља. Њих спомиње твз. Јаковљево протоеванђеље из II века. Бог и Господ отаца наших, блаженима Јоакиму и Ани, дао је благодат да се од њих роди Мајка оваплоћеног Сина његовог. У њих је усађена стабљика, лоза свештена и царска која ће донети плод који ће нам постати Спаситељ и Искупитељ. Нека зато Господ прими дарове наше синовске и кћеринске оданости, те и да нас учини удеоницима, учесницима, у ономе што је обећао праоцу нашем Авраму и његовом потомству, те и да нас благодатно усини и укћери Духом Светим. Премудри Сирах нас је позвао да поштујемо своје корене, своје претке, па да онда снујемо добробит за своју будућност. У том поштовању је суштина захвалност за све што су наши стари подарили својим потомцима. Тиме смо и ми нови народ Божији, потомци великана и духовних величина са којима смо и ми, у Духу Светоме, најприсније повезани. Праоци и прамајке наше у вери су за нас најважнији. Од њих стичемо своје јаство (идентитст) и свест о свом припадању. То се нарочито односи на Богодевојчицу Марију и њене родитеље. Тек у Новом завету су они просијали, док их Стари завет тек назире. Ево богатог наслеђа лозе која остаје заувек, а на њој је дика њена у слави благовештења: Света Црква којој дугујемо Божију и своју Мајку. Обиље благодати одговара задатку који је Бог одредио Богодевојчици Марији и она је била одговарајућа њеној величини у домостроју нашег спасења. Псалам Давидов је слави као Јелисејеву младицу, као изданка који је процветао и сазрео у плод. Тај плод је Сион ког је Бог одабрао себи за Престол. Старозаветни Сион јесте новозаветна Црква. Приснодјева је Мајка Цркве, али она је и у Цркви. Мајка Цркве, Ружа без трња, Мајка је нашег Искупитеља. Кроз ову Богоотроковицу која се данас родила, Бог је дао свој обилни благослов свима народима који тај благослов примају. Свесвета Богородица је од Бога ношена, али ће и она носити. Она исправља непослушност наших праотаца Адама и Еве, испод дрвета, послушношћу на дрвету (Свети Иринеј Лионски, Књига 5, 19, 1; 20, 2; 21: SC 153, 248-250, 260-264). Она грешна заведеност дјеве Еве, бива у Господу Исусу разрешена. Разрешио ју је у првој благовести коју је Приснодјеви Анђео Господњи јавио. Будући да је Приснодјева Марија послушна Богу, примиће и благовест. Тако је Богодевојчица Марија постала заступница, адвокатиња, дјеве Еве, наше прамајке. Она, будућа Мајка која ће родити Потомка ком је намењено испуњење обећања. У њему је сва њена духовна величина и лепота. У духу своје вере, њеним светим иконама, кликтајним поздравима и молитвама, уздужимо се до Богоотроковице Марије која живи у слави и која нас гледа, прати, види и зна све наше потребе и искања, јер ће нам она увек мајчински притећи у помоћ. Ми њу љубимо не због ње саме, него увек у њеној повезаности с Господом Христом, ком је она Мајка, исто је тако и не подражавамо због ње саме, него у пупковини са Христом Господом ког је она највернија икона.