Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу (Мк 6, 31)

Мк 6, 31; Лк 22, 10-11; Мт 14, 13.15; 15, 33; Мк 6, 35; 8, 4

Драги народе Божији! Из ових одломака светог Еванђеља сазнајемо да је Господ био пун разумевања за свагдање потребе, је их је и Сам са богочовечанском мером задовољавао. Уверили смо се већ како састрадава са нама. Био је, а и бива, благ, стрпљив и обзиран. У Његовој Високој апостолској богословији се није изучавала ни православна, а ни римокатоличка схоластика, а о протестантским натуцањима и бубању да не говорим. У тој богословији Христовој изучавало се сазрцање, певање, радовање, смирење, тиховање, шаљење, играње, планинарење, говорење (арамејски, хеленски и латински), песништвовање, бесеђење, брзо и философско ходање, теловежбање, заједничење (католичност), трпељивост, мучеништво, ботаника, животињословље, каменословље итд. Охлокатске све високе богословије Великог инквизитора биће ускоро затворене. Тај мало мањи од анђела човек, мора да се купа, једе, ради, спава те и да се освежи и растресе трчањем, пливањем, водометом, рвањем, песничењем, лепотоутеловљењем, лоптањем, кошарком и другим племенитим искључиво ромејским (али не и индијским) теловежбањима. Диван је Господ у сватовима Симона Зилота и његове изабранице. Диван је Господ на студенцу у Сихему где гаси, утажује жеђ, сада флашираном водом „Самарјанка“. Диван је Господ који се игра са увек новим клинцима које милује по главама, грли и љуби, драга и на раменима носи. Диван је Господ гост, а још бољи Домаћин. Ту је и Закхеј, жене мироносице, а и неки од фарисеја, те и тајних (вандредних) ученика у Господњој дневној соби у Петровој кући. Ту је и Петрова ташта која је пошто ју је исцелио Господ од грознице сада доброг здравља. Ту су и трули богаташи XY из Витаније, те и велможе (магнати)и тајкуни Јерусалима. У великом и богатом урбаном центру, славио је Господ своју последњу хабуру и рече својим ученицима и великошколцима: Ево кад уђете у град, срешће вас човјек који носи (поливинилски, пластични) крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ће јести Пасху са ученицима својим (Лк 22, 10-11).

Из овог еванђелског одломка се види да се и Богочовек одмарао, како лети, тако и зими. Често је са светим апостолима одлазио лађицом на излет до језерâ која су звали морâ. И често се догађало да је гладан и жедан философске пустиње, односно слатке осамице, о којој пева свети ава Јустин, заљубљеник деце и цвећа (Мт 14, 13.15; 15, 33; Мк 6, 35; 8, 4). Није то била права пустиња, већ парк натапан каптажом, вештачки парк у пролеће окићена „голет“ зеленилом и цвећем (Јн 6, 10). Ах ти брежуљци Свете земље, као код Цавтата, где се наслађивао процветалом пустињом, други љубитељ свете осамице, Иларион из Палестине, касније прозван Велики. Води Господ ученике и на снежни Хорив, па и на горе блаженства и преображења. А најдраже му је међу брдима до данашњег дана била и остала Маслинска гора. О благо вама горе и шуме, где је Господ апостолима предавао свештено шумарство, свештену ботанику, па и свештену фармакогнозију. Ту је уствари држао практичну наставу о лепоти околиша, о ливадама и брежуљцима. Ево управо предаје о библијском љиљану о долу који се код Срба зове ђурђевак. Леп, мирисан и веома отрован. Упоређује га са исопом (Hyssopus officinalis L.) и похваљује његово српско име – благован, милодух. Апостоли су правили уље од кантариона на старински начин: десет грама цвета, и кила уља маслиновог и у стакленки да стоји 40 дана на сунцу. А свештена наука о животињама, нарочито о птицама (avis) и о птичарству (aviaria). Во и магарац, змија, врабац, ждрал, свиња, птице, петао, ован и овца, пас, лав, јагње, голубица и друге животиње. Е столетне шуштаве маслине које су задивиле Господа.

Врхунац је небеског одмора Господњег, на небу и земљи – свакодневна света молитва. Шта слађе од загрљаја Очевог и избивања у Његовом наручју. Шта дирљивије од поверавања Оцу кроз Сина. Разговара са Оцем у молитви, правом богословљу. Из светог Еванђеља види се да је за Господа молитва у осами одмор од Његове човечанске природе. Господ се молио у слободној Божијој природи, у светој тишини, тихујући. У светој ладовини и хладовини, на светој месечини, на плаво-зеленом мору. На пучини, под звезданим небом. На бури и на поветарцу. У олуји која предходи откровењу и очекивању гнева Божјег, а и казни:

Ко ли затвори море вратницама кад је наврло из крила мајчина; Кад га облаком ко хаљом одјенух и ко пеленам' ових маглом густом; Кад сам његову одредио међу, врата ставио са преворницама? Дотле, не даље, рекао сам њему, ту нек се ломи понос твог валовља! Зар си икад заповједио јутру, зар си казао зори мјесто њено, да подухвати земљу за рубове и да из ње све безбожнике стресе да је претвори у глину печатну и обоји је као какву хаљину. Она узима свјетлост зликовцима и песницу им ломи уздигнуту. Зар си ти продро из извора морских, по дну бездана си ходио? Зар су ти врата смрти показали; виђе ли двери краја мртвих сјена? (Јов 38, 8-17)

Буром нас Господ поучава смирењу, јер нам показује своју неупоредиву моћ. Бура је Божији захтев.

Рај у цветним баштама и међу цвркутавим птицама певачицама. О како је Богочовек диван, не само део, већ све те лепоте, мира, миловања и благоуханије природе. Није то само озон, Оз, и кристали росе. Таквог Богочовека Христа и данас види и сазире духовним видом свако невино око и чисто срце.

Велика је разлика између светих и нас, па и самог Господа, у погледу молитвеног даха. Ми пак, па ма и позвани у светост, морамо да свог „магарца“ (своје тело) натерамо у тор, у сједињење са Богом, јер се нисмо молитвеним сазирањима потпуно сјединили са Богочовеком, е да бисмо се могли одморити (=опростити) од себе у молитви. Господ од нас то и не тражи. То се белодано види из светих призора када се Он моли, а апостоли слободно спавају (Мт 26, 45). Апостоли се одмарају, разговарају, баве се спортом – веслају, успињу се на високе планине, лове рибу (па нека ми неко каже да спортови, осим оних из Индије, нису освештани)... Па онда често ваљање по трави када желе да се брзо одморе. У нашим крајевима, а и на северу, падају снегови, па свети апостоли више бораве у савременим катакомбама и кућама. Ево, Господ апостолима пише решења о годишњем одмору (Мк 6, 31), управо пре него што је умножио хлебове. Дивота. Да их не остави без хлеба и соли, те и рибе умножава.

Одмарајте се браћо и сестре када се уморите од рада, а не од нерада. Узмите годишње одморе, допусте и распусте кад су већ благословени. Идите на излете, на летовања, зимовања, а и на божјепутништва – спортска богословствовања. Само не претерујте са опуштањем, разголићавањем. Клоните се,чада духовна, фићфирства, јер сте ви племићи! Клоните се извештачености, млаћења празне сламе и ачења, sine nobilitate, јер сте се ви Богом изабрали за небеско племство и царско свештенство. Идите на летовање најпре у Хеладу, Русију, Бугарску, Албанију, Црну Гору, па и опрезно и у Далмацију, Истру и где год вам срце хоће где има православних цркава. Настојте да не будете тамо мачији кашаљ, већ господа и госпође 'ришћанске. Останите ли и у свом месту, тврдим вам да се ваша господства и госпођства могу лепо одморити и на селу, а и код своје куће. Можете и без туризма да се одморите, нарочито ви који нисте из градова. Ако сте много уморни и исцрпени, заморени немирима, напетошћу и стрепњама, или сте сувише затворени, скучени на градски асфалт, идите у природу. Natura sanat. Прихватите се пољских послова на селу, удишите пуним плућима, добро се знојите, ходајте кроз росну траву и кроз шуму, намиришите се озона после кише, а и кошевине. Доручкујте под воћкама или на ливади. Шетајте, купајте се у чистој води какве бистрице.

Видите, браћо и сестре, Господ вам кроз моју недостојност поручује: Отиђите, отпочините, одморите се, али само као хришћани, а не као пагани.

Планирајте одмор пре свега у православним земљама и крајевима, јер за добар одмор најважнији вам је богат литургијски живот. Срамота је што се чак и свештеници на годишњем одмору враћају у многобоштво: На одмору не посте, не моле се, не иду у цркву, па се чак у ресторанима не моле пре и после јела. Саблазан је то, а и грех. Предаја је то у борби против све масовнијег многобоштва. Слабо је ваше мисионарење светог православља: Ко се одрекне мене пред људима, одрећићу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима (Мт 10, 33). Наш одмор да буде еванђелски. Наш одмор да буде и душекористан. Не кради, не лажи, не проневеравај, не продаји поштење да би отишао на одмор. Не пустопаши и не лудуј! Пијте помало вина ради туге у срцу или ваших слабих стомака, али се не опијајте. Не пијте претерано и не преједајте се! Маните се обести, раскалашног плеса, растрошности и моде, те и луксуза. Насладите се до миле воље одмора у природи, смиљу и босиљу, кантариону, цвећу, лепоти погледа, мира Божијег, тишине, тиховања, сазирања и здравља. И наравно понесите са собом и једну скленицу уља од кантариона, добар је од свега. И за сваку је рану!