Добановци и Петровчић су у то време још била сремска места, у најлепшем смислу. Као дечак сам поред Титовог забрана одлазио, чини ми се, о Ивандану, у Петровчић, завичај овог даровитог, поштеног и поузданог, те надасве православног Петра. У то време су сви забрани били Титови, тако да је и Југославија била Титов забран.
Моћан и способан је овај аналитички дух(душа), даровити песник овај Петар као свети Петар усмерен према свом циљу у бежанији од Брозовог комунизма. Марљив и неуморан, проницив и духовно жив Сремац. Дични Сремац. (Децу ваља хвалити са мером као што уче свети Оци).
Међу православнима, а чини ми се и међу римокатолицима и протестантима евангелистима, нема бољих и честитијих од Сремаца. Ту се сачувала слава Аустро-угарске Царевине како у Војвођанима, тако и у њиховој неоспорној култури.