Психопата (или како се сада каже социопата) ни у чему се не препознаје као абнормалан. Његова настраност је у његовом саставу, у његовом карактеру искључиво, и то у осећањима и вољној страни личности. Он је толико поремећен да је у стању да постигне понекад врхунсске животне циљеве и похвални црквени положак, а понекада му је циљ отежан, а и онемогућен. Тип није душевно болестан, већ је покварен. Он и сам трпи, али и омета црквену заједницу. Ту убрајамо свештенике криминалце, алкохоличаре, наркомане, сексуално настране, псеудологе, лопове, свађалаице, каријеристе, хистерике, скрупуланте, разне параонике, фанатике, хокштаплере, уображене болеснике и оне са фиксним идејама. Овај свештеник познат је као "махер" и често је на водећим положајима. Kада га улове на ђаволском делу мамонизма, каријеризма, симонизма или отвореном сатанизму (педофилија!), само га заштите оним стањем "привремене" или "трајне" одсутности.