Прави православни дух који остварује у свом начину живота плодове мира и светости је, без свог удела, у сукобу са људима света. На њиховој супротној страни су они чинови Цркве које не занима спасење, већ земаљско благовање. Ту спадају касте клерикалиста, симоничара и корупциониста. Ту је и зачета прва масрија - тајно разбојничко удружење, са циљем да се богати на рачун Цркве.

Православни духом се боре против разбојничко-пљачкашке "лажне браће". Блаженство прогоњених Христа ради се не односи само на "понижене и увређене" како вели Достојевски, већ на прогоњене до мучеништва, бескрвне мученике, као што је на пример, свети Нектарије Егински. Сви које је црквена институција лишила земаљског и насушног хлеба, чина, достојанства деоници су блаженства прогоњених. Они су навукли на себе презир и гурнути у сукоб, или у страну, јер су Христовом идеалу верни. Обично су ти бескрвни мученици из монашког реда, даровити су црквени прегаоци и саствараоци Божји, и у свему најбољи, најодабранији и сам цвет свете Цркве. Много је тог цвећа у рају Божијем, али и непокајаних разбојника подно тог Раја.