Мк 1, 1-8

Приправимо у урбаној пустињи пут Господу који треба доћи по други пут. Тај се вапај Исајијин диже још у Старом завету (савезу) и одјекује кроза васцео Нови завет (савез). Глас је Некога који вапије: приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему. Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна мјеста нека буду равна (Ис 40, 3-4). Ово Исаијино пророчанство се односи на повратак Израиља из прогонства под вођством Јахвеа као Спаситеља. За Јахвеа је приправљен пут кроз пустињу. А данашњи смисао овог пророштва, ваља узети као долазак Месије који ће од робовања греху и смрти ослободити Нови Израиљ и читаво човечанство. Он долази као добри Пастир који скупља стадо своје, јагањце носи у наручју, а дојкињама одмор даје. Он толико воли своје овце да за њих даје и свој живот. Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, приправите стазе његове (Мт 3, 11). Мужествени, атлетски спас Његов, те и строги, опори, његов лик, те и његово бучно проповедање назиреја, потпуно монашки приправљен у самом себи за тај велики сусрет. Јован се повукао у пустињу где је живео далеко од свега што није Бог. А он бијаше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожни око себе; и јеђаше биље и дивљи мед (Мк 1, 6). Он је најбољи узор проповедника који мора вршити оно што проповеда. Звече те испразне фразе по нашим црквама, излизане и потрошене. Немају моралне снаге да нас позову на свенародно покајање, јер се сами не кају. Гурају у страну, не само великог покајника и родоначелника наше Цркве, светог Саву, већ и све подобне њему. Колико има у Цркви оних који радо читају проповеди светог аве Јустина у нашој средини, у молитвеном ћутању и одрицању. Но благоверни, морају имати храбрости да се покајањем припреме за прославу Спаситељевог доласка у телу, те да би са потпуном пунином примали благодати Божића. Не заваравајмо се, други Христов долазак није одгођен до у бескрај! Бог је веран у својим обећањима, већ је стрпљив и хоће да се сви покајемо. Дан Суда Божијег ће сигурно доћи „као лопов“. Земаљски живот ће проћи и настаће вечни. Вечним животом можемо живети још у телу, ако живимо у покајању неупрљани и беспрекорни, спремни за тај велики сусрет.