О манастиру

 

Манастир је још од ранохришћанског доба био једно од централних места хришћанства на Јадрану, али је и једно од кључних места за српску духовност јер је седиште Зетске епископије коју је основао лично Св.Сава 1219, а која је имала једно од најпосебнијих места у српском Православљу и државности. Манастир, иначе дом чувеног ''Иловичког Законоправила'', пострадао је на насилан начин у 15. веку, а о борби за Православље сведоче и мироточиве мошти тада пострадалих 70 монаха. Манастир се последњих година убрзано истражује и обнавља, на радост целог Српства, које га све више походи. У овом манастиру отац Иларион Ђурица је провео део свог монашког живота.

ВИДЈЕЋЕТЕ НЕБО ОТВОРЕНО

Свједочење о јављању три кола анђела над Превлаком Св. Михаила Ристо Зејак, Калимањ бб. 85320 ТиватДувао је јак вјетар, небо је било ведро, било је касно, послије 22 часа, те недеље послије Арханђеловдана, 22. Новембра 1998 год. (уочи обретења Светих Мученика Михољско-превлачких). Тако одлазећи са Превлаке на првој кривини од мостића на „Острву цвијећа“ наједном је бљеснула некаква топла свјетлост. Поглед ми је пошао ка небу. Угледао сам три огромна свијетла концентрична круга по којима су се у једнаким просторним и временским интервалима кретале анђеоске фигуре. Три круга анђела који стално надолазе и одлазе. Сјео сам на једно оборено дебло и гледао, гледао... Самом себи нисам могао вјеровати. Помислио сам да то можда нису халуцинације.Ако ово сутра некоме испричам, ко ће ми вјеровати?

Касно је 22 је часа. Нема пролазника, пјешака. Размишљао сам коме да се обратим. Одлучио сам да то саопштим моме духовнику, јеромонаху оцу Илариону. Пробудио сам га. Одмах је пристао да пође са мном. Док смо ишли до мјеста виђења, питао ме је како то изгледа, гдје сам то видио... Мој утисак је био да ми није довољно вјеровао. Када смо дошли на исто мјесто, слика је била потпуно истовјетна. Отац је дуго гледао, крстио се, пружао руке према анђеослим одсјајима... чудио се, па пошто је било врло хладно варатио се у своју келију, рекавши да то треба да се запише.

Ја сам отишао према Тивту. На путу од Брдишта према Тиватском аеродрому анђеоска кола су била изнад мене. Од аеродрома па даље према Тивту остајала су иза мене, да би код плинаре нестала из мог видокруга.

Прве утиске саопштио сам мајци, која је тада живјела са мном и братом. Рекла ми је да је то природна појава, закон физике. Када сам јој ближе објасниомоје виђење, промијенила је мишљење и схватила да је то чудо. Покушао сам виђење да испричам многим особама, неки су ме незаинтересовано слушали а неки су правили шалу на мој рачун. Све што сам испричао је истина, па ко вјеровао ко невјеровао.

Те 2003 год. сам отишао у Србију, Пријепоље живио сам са мајком, братом и татом. Послије толико година вратио сам се на Превлаку, гдје ме је отац саво Дучић упознао са садашњим женом, Бојаном и благословио наш брак Одмах смо се вјенчали у фебруару 2013 год. У цркви Св. Саве у Тивту, гдје нас је вјенчао о. Саво Денда и кумовао наш кум Драган Бабић. Сада Бојана и ја чекамо бебицу.

Слава и хвала Господу.

Ристо и Бојана Зејак 29.08.2013 год. Тиват