Своје сабратствовање са светим авом Тадејем од десетак дана на превлаци Светог Михила код Тивта, сматрам веродостојним чудом, односно, знаком пројављене светости овог великог благослова у нашој Цркви. Сам Бог ће временом објавити овог дивног проповедника и просветитеља, те и његово свето дело. Самој црквеној институцији и самом епископу, свети Тадеј није одмах био јасан. Пред смрт овога светога оца, оборише се на њега велике тешкоће, невоље па и претња рашчињењем. Епископ му се успротивио, а и део клира који су му ускратили поверење. Покојни архимандрит Лазар био је сумњичав према њему као подвижнику. У нашој Цркви и мали и велики подвижници углавном нису добродошли. Тадеј се, међутим, упушта у велику веровесничку авантуру. Он је све своје наде ставио у Господа који га је неодољиво и трајно прослављао. Православни народ је одговорио на духовно развијену веру аве Тадеја, брзо, као зов и хук Духа Светога. И данас хиљаде божјепутника нетремице слушају његове надахнуте, а једноставне проповеди, практичне поуке, расуђивања о приступању светим тајнама; Бог је својом благодаћу бивао на делу у личности овог великог старца. Он је оснажио духовно многе, нарочито у вери, али и многе пастире који су настављали његово дело. Његов блистави светачки пример смирења, молитмености и целомудрености исијава велике хришћанске врлине. Бог га прославља и чудесима, те исцељује болесне, ослобађа опседнуте од демона и чишћењем савести браће. Потпуни сиромах је неговао дух еванђелског сиромаштва. Народ га поштује и призива у помоћ као свеца и апостола Христовог.