Мк 11, 11-22

И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. И сутрадан кад изиђоше из Витаније огладње. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава (11, 11-13). Господ је после свог свечаног уласка у Јерусалим обишао храм и кренуо са апостолима у Витанију. Ноћ је и онако пребдио у молитви на Маслинској гори, и ујутро је огладнео. Не само Он, већ и апостоли су знали да је прогоњење утростручено. Господ је гладан и Његову глад појачава Његова жудња за плодовима вере у свом народу. Плодови вере су предочени живом иконом смокве. И наша спољашња побожност је често бујан привид, ако је без плода. Будући да још није било време смокава, ова зачела узимамо као причу. Народ је изневерио, те је Господње деловање остало без плода. У том тренутку видела се могућност вечне неплодности. Њу је Господ Исус упечатљиво изрекао над смоквом. И преподобни Иларион, али и ја сам дрво посађено у Божјем маслињаку, винограду или смоквику. Зар и мене Господ није узгајао многим благодатима и са чежњом очекивао и од преподобног Илариона Великог, а и овог малог пргавог, плодове добрих дела. Господе, сачувај нас од вечне јаловости и неплодности! Уз маслину, и винова лоза и смоква симболизује изобиље плодности, дочим на негативном аспекту, неплодна смоква као проклета и сасушена симболички представља Синагогу која не признавши Господа Христа као Спаситеља Новог завета, не доноси више плода. Не доноси плода ни она црква коју је клерикализам, симонија и кривоверје не само сасушило већ и угљенисало. Плодна смоква је икона светог Еванђеља. Познато је да су се пустињски оци, и први међу њима Антоније и његов духовни син Иларион, хранили смоквама, маслинкама и зељем. Јалову смокву проклео је Господ (Мт 21, 19), односно Он проклиње духовна изопачења и лажна учења која она представља. Господ је тај који је дошао управо да би разорио проклетства пакла и да ослободи нас заточенике проклетства. О општем васкресењу и зли који су били под проклетством васкреснуће. Пакао проклетства није предодређено, већ слободно изабрано стање. Страшни суд Божији ће све открити шта је ко урадио за свога земаљског живота, било добро или лоше. Неће нам бити од помоћи украшене хаљине и капе од драгог камења. А ујутро пролазећи видјеше смокву где се осушила из корена. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле смоква што си је проклео осушила се (11, 20-21). Сангвиник Петар, као да је Црногорац, Херцеговац или Далматинац, пролазећи поред те смокве опази да је нагло до корена та смоква усахла. Не само да се само проклета смоква осушила, већ се и угљенисала. Ево вам светог Илариона који заиста има вјеру Божију и у њему струји сила Божија. Та му сила Божија стоји на располагању као чудотворна. Зар овај свети пустињски отац није брда померао. Ево га у Палестини, Сицилији, Далмацији и на Кипру како помера брда аријанизма, ислама пре ислама. Ако не верујемо у Господњу божанску моћ, зашто смо себе убројали у апостолство. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити и биће вам (11, 24). Браћо и сестре, не посумњајмо у Божију свемоћ и у Божију доброту (=лепоту). Тројство вера-љубав-нада јединствени је услов услишене молитве. Искреним срцима према Богу и браћи/сестрама Бог ће удовољити и дати све што ишту, уз услов да никоме не ускрате опроштај. Бог гледа на наша срца. Дакле опростимо свима и нама ће све бити опроштено. Ето, преподобни Иларион преноси и распршава брда аријанских заблуда својом вером која је по себи довољно чудо које само Бог може у нама извести. И тројство вера-љубав-нада је чудо благодати без ког су сви други дарови и сва друга чуда ништа. Нека Дух Свети распали огањ Божије љубави у нама, по молитвама њеног великог чудотворца Илариона Палестинског.