Свети апостол Петар пред своју смрт нас подсећа на свето Преображење Господње као очевидац: „Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа сљедујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова. Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанства славе: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“ (2 Пт 1,16-17) – „њега слушајте“ (Мк 9,7). Подсетимо се старозаветних теофанија и Синаја, места нарочите Божје присутности. На „свјетилник који свијетли у тамном мјесту“ (2 Пт 1,19). Читав свет је „тамно мјесто“ обрамењено теретом зла. Зло се управо у људско срце укотви. Нарочито је наша душа и тело удвојено, са двојном и противречном законитошћу срца, осећајности. Грех се настанио у нашем срцу и заробио га, по светом апостолу Павлу. Велики Павле се пита ко ће га ослободити и чиме!? Управо Преображење Господње је светлост у тами, оно је јемство будуће наше славе која нам је обећана као следбеницима Господњим, управо Преображење Господње буди велику наду да ћемо победити то „тамно мјесто“, ту планину мрака. Позива нас да учествујемо у његовом делу Преображења васелене, свемира. Васелена ће бити довршена и потпуно преображена. Она ишчекује ослобођење од распадљивости и учешће у слави деце Божје (Рим 8,19-21). „И видјех небо ново и земљу нову... И видјех Свети град, Јерусалим нови, гдје силази са неба од Бога, припремљен као невјеста украшена мужу својему... И Бог ће отрети сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више; јер прво прође... Ево све чиним новим“ (Отк 21,1-5). Није вера Утопија, земља која не постоји. Овај свет није довршен, а још мање савршен. Господ ће га довршити у сјају светлости и његовој слави. Бог је Бог живих, а и градитељ (Лк 20,38) вечног живота и вечног преображења свега створеног. Литургија осветљава светлошћу Преображење Господње као бљесак Христовог васкресења, а нама хришћанима је залог нашег личног васкресења. На Тавору се пред само Преображење објављује људима Бог и представља свог љубљеног сина као на Богојављење: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте!“ Објављује нам учитеља и предсказује као Жртву. „И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одијело његово бијело и блистајуће. И гле, два човјека говораху с њим, а то бијаху Мојсије и Илија, који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму“ (Лк 9,29-31). Лице Господње заблиста и просија сјајем божанства његовог у његовом људском лику. „Он који је сјај славе и обличје бића његовога и који држи све моћном ријечју својом“ (Јевр 1,3). Сазирати Божје лице је старозаветна чежња праведника и светих Новог савеза Божјег. „А ја ћу у правди гледати лице твоје, и једном када се пробудим, сит ћу га се нагледати“ (Пс 16,15). И у другом стиху: „Лице твоје, Господе, ја тражим, не сакривај лица својега од мене!“ То у правди гледање лица Божјег и јесте виђење на Тавору које крепи нашу веру, али и уводи у Рај. У призору Преображења појављује се Мојсије као знамење Закона и Илија као представник Пророка. Господ Христос је дошао да изврши и усаврши Закон, те да допуни и оствари пророчанства. Присуство њихово у виђењу показује повезаност Старог и Новог савеза, а највљује страдање Христово, односно „говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму“ (Лк 9,31). Као што су Мојсије и Илија били прогоњени и што су страдали ради Бога тако ће и Господ Исус пострадати. Будемо ли у том страдању, будемо ли са Господом, успећемо се и на вечни Тавор где ће сам Бог изградити сенице славе своје и за нас. Те сенице су непорушиве и вечне су. Зато: њега слушајмо!