Чему ово чудо Христовог Преображења? У Преображењу се у првом реду иде за тим да се срца ученика ослободе саблазни крста (Свети Лав Велики). Требало је духовно преобразити ученике и указати на богословски, односно, егзистенцијално – мистични смисао. Господ Христос овим чудом тумачи, излаже, као наш наставник, смисао и садржај нашег спасења. Демонстрира нам Рај. Преображење Спасово јасно, школски, говори о Царству Божијем и Господњем другом доласку у слави, па ученици нису били одмах уверени у то шта виде и гледају. А гледају назирући Царство Божије – Христа Господа, у најави, да би лакше поверовали и прихватили будуће чудесно божанско јављање на снежно блиставој гори Хермону, као икону, предслику вечне будућности. Овим чудом нам је Господ јасно рекао: Да се не би у вама с временом појавило неверовање, ево, већ сада, у овом часу, заиста вам кажем: Неки од оних који овде стоје неће окусити смрти док не виде Сина Човечијег како долази у слави Оца свога (Свети Анастасије Синајски Бр. 6 – 10: Mèlanges d' areheologie et d'histoire 67 (1955, 241 – 244). Христова моћ подудара се са његовом светом вољом. У томе је чудо данашњег благог дана, а и његова спасоносност. У исти мах упућује на Христову смрт, али и на Христову славу и прославу. Божанско преображење Христово нас снажно зове са снежних висина Хермона, са самог врха Преображења. Тамо нам је хитати и ходочастити, јер ћемо и ми са преображени сјати духовних очију, са обоженом дух-душом, уподобљени његовој слици и прилици, трајно, попут Његовог Преображења. Бићемо обожени, сачувавши своју божанску суштину и приправљени, многим духовним вежбањима за улазак у Горњи Јерусалим, у Сион. Браћо и сестре, хитро, храбро и радосно уђимо у тај наднебесни облак, преобразивши се и обоживши се као Мојсије, Илија, Петар, Јаков и Јован. Подражавајмо светог апостола Петра, загледаног у први освит Христовог божанства високо уздигнутог од земље не на Тавор, већ на Хермон. Зацело нам је добро бивати и остати увек са Господом, саобразити се Господу, у Његову божанску икону. Ту је блаженство, светлост и радост. Ту гледамо лице Божије, лицем у лице. И назиру се обриси Раја, будућих векова, па и ми велимо са Петром: „Учитељу, добро нам је овдје бити!“