Исповедник

Изабрани духовник требало би да омогући најприснији додир са покајником да би он могао да отвори срце пред њим, у потпуном поверењу. Духовник би морао да уме да слуша и да има еванђелског расуђивања, да потпуно чува исповедну тајну и да га лично одликује духовна зрелост да никада неће злоупотребити указано му поверење. Духовничке су грешке пре свега занемаривање исповести, јер без ње нема духовног напретка, а затим и „механичко“ или „магијско“ вршење ове свете тајне. Велике су грешке и индискретно испитивање покајника; оптуживање, вређање, повишен и оштар тон: позната свештеничка ароганција, односно незграпно и грубо понашање свештеника према покајнику.

У духовничке грешке се могу убрајати и савети о практичном и текућем животу покајника, његовом политичком опредељењу и слично непозвано „поповање“.

Изабрани духовник мора бити прави духовни лекар, учитељ и руководитељ у духовном животу, и то у љубави Христовој. Духовник није лекар у стручном медицинском смислу, а доктор медицине – лекар, обично није свештеник. Нека се духовник не бави туђим медицинским питањима, а лекар духовничким. У сваком случају када су позвани, нека болеснику помажу заједно.

Самоисповест

Испитивање савести претходи исповести пред свештеником. У самоиспитивању настојимо да се сетимо свих својих грехова (у чему нам помаже „План испитивања савести“ који прилажемо овој поуци) и да размотримо и критички просудимо личну греховност. Не ради се само о самопокајању, побожној „анализи“ својих, и освешћавању тајних од себе скривених грехова, већ и о коначној победи над грехом. Да бисмо се приближили тој могућности, морамо донети чврсту одлуку да више нећемо грешити. Добро испитана савест већ нас обраћа, проумљује и ослобађа.

Кајање

Први импулс кајању је гнушање над собом. Кајање је еванђелско само када је из љубави према Богу. Свети оци истичу три облика покајања: пост, молитва и миллостиња. (А пре ових је само свето крштење или мучеништво!)

Ваља предузети мирење са својим ближњим и даљним, покајничке сузе, старање за спасење свих и вршења дела љубави – милосрђе „које покрива мноштво гријехова“ (1 Пт 4, 8), те и читање Светог писма и других душекорисних књига. Кајање почиње испитивањем савести и начина живота, и оно је диспозиција (настројење, припремање) за исповест. Право кајање садржи осећање и увид у личну греховност и свепраштајућу увиђајност према свима који су према нама грешили, а суштина је у оплемењењу воље, односно у одлуци да ћемо се поправити.

Свесност кривице не смемо сводити на фарисејско посипање пепелом, болесно озлеђивање духовних рана и греховних ожиљака на души, тзв.неуроза, психоза, депресија и сличног жигосања невољених људи, већ на успостављање нове благодатне духовне равнотеже и радости што нам је Бог опростио грехове. И крње кајање је добро, јер је дар Божији и подстицај Духа Светог.

Задовољштина

Пре исповести пред духовником штету треба четвороструко надокнадити, вратити украдене ствари, поправити добар глас оклеветаном, излечити нанесене ране, платити лекарину за изазване болести својом кривицом, молити опроштај, те чинити поклоне и прилоге, дела милосрђа, чинити услуге ближњима, помагати свима и уопште се жртвовати за браћу и сестре пре свега у вери.

Исповест грехова пред свештеником

Признање грехова пред духовником се састоји од брижљивог набрајања свих смртних грехова којих смо свесни пошто смо испитали своју савест и свој живот, и то без задршке. Јер, „ако се болесник стиди да открије лекару рану, овај не може лечити шта не познаје“ (св. Јероним Блажени).

Опроштај

Опроштај грехова може се улучити само на основу савршеног покајања и чврсте одлуке да ћемо се суздржавати од решења и вежбати се у врлинском и крепосном животу, односно да ћемо живети у благодати Божјој. Исповест без искреног покајања нас не разрешава учињених грехова, мада и тако лоша исповест може бити корисна, јер је могућно да из ње проистекне подстицај за кајање.

Исповедни разговор

Поука и духовни разговор је уствари одушка нашој потреби за саветовањем са духовником, али и могућност да се размотре многи проблеми искрсли на путу духовног усавршавања.

Савет

Увек и на сваком месту треба поздрављати са „Помаже Бог“! и отпоздрављати „Бог ти помогао!“ и кад је год могућно ословљавати се са „ти“, јер то доприноси братској присности литургијске заједнице.

Благослов за св. Причешће

Препоручује се да се причешћујемо увек када учествујемо у литургији под условом да смо у благодатном стању покајања и да нас укрепљује благослов духовника. Лаици се, исто као и свештеници, причешћују и изван поста, у мрсне дане, не постећи допунски, ако посте све заповеђене постове.

План испитивања савести у светлости еванђеља при св. тајни покајања

1. Да ли приступаш светој тајни покајања са искреном жељом да у духу св. Еванђеља обновиш свој живот и продубиш пријатељство са Богом, преумиш свој досадашњи живот и проумиш се вером Христовом.* 2. Да ли си заборавио, задржао или намерно прећутао који грех у досадашњим исповестима. 3. Да ли си извршио од духовника поправне покајничке мере, поправио нанесене неправде и надокнадио штету, еванђелски – четвороструко; односно да ли си настојао да се поправиш према Еванђељу. 4. Да ли заиста волиш Бога као дете оца – изнад свега, и да ли извршаваш Божје заповести или се углавном бринеш о пролазним стварима. Да ли те уопште у животу води еванђелска намера. 5. Верујеш ли непоколебиво у Бога који се јавио, објавио, говорио са нама, пострадао на Крсту, био погребен и васкресао у личности Сина свога, Господа нашег Христа. Примаш ли непоколебиво учење светих Отаца. Трудиш ли се око свог хришћанског образовања, молиш ли се, постиш и да ли избегаваш све што би могло вери да шкоди. Да ли си одлучно, неустрашиво и без нелагодности исповедио своју веру пред људима и увек се и свагда називао хришћанином. 6. Да ли се ујутро и увече молиш. Да ли у молитви разговараш разговараш са Богом или молитву тек „обавиш“ као спољашњи обред. Да ли Богу приносиш своје патње, болове, страдања и настојања, радости и срећу. Прибегаваш ли Богу у искушењима. 7. Обожаваш ли Бога или га вређаш у псовкама, хулама, лажним заклетвама, неиспуњеним заветима, клетвама, проклињањима или узалудним изговарањем Његовог светог имена. Да ли си псовао и погрђивао Пресвету Приснодјеву Богородицу или кога од светих. 8. Светкујеш ли дан Господњи и благе дане тако што учествујеш побожно на светој литургији. 9. Обожаваш ли какве друге богове: богатство, празноверје, спиритизам, секту, спорт, уметност, науку, политику, славне и наочите људе, секс, страст, магијски чин, итд. Дволичиш ли у „религиозности“ у смислу да сматраш да су све (или понеке) религије добре. 10. Волиш ли заиста своје ближње и даљне или браћу злоупотребљаваш за себичне циљеве и чиниш им оно што не би желео да други теби чине. Да ли си их саблажњавао рђавим делима и поступцима. 11. Да ли у својој породици стрпљивошћу и делотворном љубављу – служењем свима, доприносиш добру и радости свих. Да ли слушаш своје родитеље, старешине; поштујеш ли их и помажеш у њиховим потребама. Да ли бринеш за хришћанско васпитање своје деце; помажеш ли им добрим примером и родитељском влашћу. Да ли сте као супружници међусобно верни – у мислима и у општењу са другима. 12. Делиш ли милостињу сиромашнијима од себе. Браниш ли, колико можеш, потлачене; помажеш ли бедне и сиромашне. Или си, напротив, презирао своје ближње, нарочито сиромашне, слабе, болесне, старе и странце. Да ли си презирао људе друге вере. 13. Да ли си свестан своје одговорности коју си примио као крштен и миропомазан, као члан царског свештенства. Да ли се молиш за живу цркву, за њено јединство, за краља и краљевски дом, за закониту власт, председатеље наше земље, за покајање нашег народа, за правду, мир, итд. 14. Настојиш ли на добру и напретку заједнице у којој живи или живиш бринући се само за себе. Заузимаш ли се по својим моћима у ширењу правде, честитости, слоге и љубави међу људима уопште, али нарочито међу хришћанима. Вршиш ли своје грађанске дужности: војска, порез, право гласа, итд. 15. Да ли си у свом раду праведан, вредан, поштен, служиш ли народу из љубави. Да ли си друговима у послу, помоћницима и сарадницима дао праведну плату. Јеси ли некоме закидао. Да ли си се држао обећања и договора. 16. Слушаш ли и поштујеш закониту власт и да ли се молиш за њу. 17. Ако си сам носилац неке власти, служиш ли се њоме на добро свих, или само на своје добро. Да ли управљаш у хришћанском духу служећи својим „потчињенима“. 18. Говориш ли истину, или лажеш, клеветаш, оговараш, осуђујеш, криво расуђујеш, одајеш тајне ближњих и на други начин делима и поступцима чиниш зло. 19. Да ли си нашкодио туђем животу, здрављу, добром гласу, части или имању. Да ли си друге наговарао да учине побачај или си на други начин у том злочину помогао. Да ли кога мрзиш. Да ли си са киме у свађи, непријатељству, узајамном просипању „помија“, погрдама, гневу? Да ли си из себичности и зависти свесно ускратио сведочење о невиности ближњег. 20. Да ли си крао, желео или штетио туђу имовину. Да ли си украђено вратио, а штету надокнадио. 21. Ако си претрпео неправду, да ли си ради Христа свима опростио или још мрзиш и желиш да се осветиш. 22. Подлежеш ли страсти стицања и „сабирања земаљских блага“. Гордиш ли се својим знањем, ученошћу и талентима које ти је Бог дао. Куда је суштини усмерен твој живот. Покреће ли те нада на вечни живот или користољубивост према ововременском. Да ли се стараш о личном духовном усавршавању: молитвом, постом, милостињама, читањем и сазрцавањем речи Божије, примањем св. тајни, самосавладавањем, итд. Да ли се бориш против греха, кротиш ли своју злу вољу страсти: завист, прождрљивост, неумереност у пићу, махнитање у блуду итд. Превазноси ли те гордост и бахатост пред Богом и људима, те ближње понижаваш и држиш се вреднијим од свих. Да ли другима намећеш своју самовољу не водећи рачуна о њиховој слободи и правима. 23. Како располажеш са временом, здрављем, крепкошћу и даровитошћу што си их од Бога примио као еванђелске таленте. Служиш ли се њима за лично усавршавање из дана у дан. Да ли ленчариш и беспосличиш. 24. Да ли си стрпљиво подносио патње, тескобу и неприлике живота. Колико се бориш против свог тела. Држиш ли постове? 25. Да ли си своја чула и цело тело чувао у чистоти, суздржаности и стидљивости, као живи храм Духа Светога, намењен за васкрсење у слави, и то у знак верне Божје љубави према људима (што је очигледно у светој тајни брака). Да ли си се окаљао блудом, бестидношћу, развратним речима и похотљивим мислима и осећањима, пожудним жељама или радњама. Да ли си се препуштао пожудама. Да ли си слушао предавања, учествовао у разговорима, био на представама и забавама које се противе хришћанској и људској части и честитости. Да ли си својим недоличним понашањем побуђивао друге на блуд. Да ли у брачном или монашком животу, свеједно је, држиш морални ред. 26. Да ли си из страха или дволичности поступао против властите савести. 27. Јеси ли се трудио да увек поступаш у правој слободи деце Божје или си роб страсти света без Христа.

Препоручујемо следећа покајничка чтенија из Светог писма:

Постање: 3, 19; 4, 1-15; 18, 17-33; Излазак: 17, 1-7; 20, 1-21 Поновљени закони: 6, 4-9; 9, 7-19; 30-15-20; 13, 6-7. 11-12. 16-21; 6, 4-6 Немија: 9, 1-20 Псалам: 12, 24, 30, 31, 35, 49, 50, 72, 89, 94, 118, 122, 129, 135, 139, 142 Премудрости: 1, 1–16; 5, 1–16 (Сирах: 28, 1-7) Исаија: 1, 2-6. 15-18; 5, 1-7; 1, 10-18, 5, 17; 53, 4-6; 53, 1-12; 53, 1-12; 55, 1-11; 58, 1-11; 59, 1-4. 9-15 Јеремија: 2, 1-13; 7, 21-26 Езекил: 11, 14-21; 11, 19-20; 18, 20-32; 36, 23-28 Осија: 2, 16-25; 11, 1-11; 14, 2-10, 2, 12-19 Јоил: 2, 12-19 Михеј: 6, 1-15; 7, 2-7. 18-20 Захарија: 1, 1-6 (Варах): 1, 15-16. 17-18. 19. 21-22) По Матеју: 5, 1-12; 6, 14-15; 22, 34-40 По Марку: 1, 14-15 По Луки: 6, 31-38; 15, 1-7. 18; 18, 13 По Јовану: 8, 12; 13, 34-35; 15, 10-13, 20, 19-23 Римљанима: 3, 22-26; 5, 6-11; 5, 8-9; 6, 2-13; 6, 16-23; 7, 14-25; 12, 1-2. 9-19; 13, 8-14 ΙΙ Корићанима: 5, 17-21 Ефесцима: 5, 1-14 Колошанима: 1, 12-14; 3, 8-10. 12-17 Ι Јованова: 1, 6-7.9 ΙΙ Солуњанима: 12, 1-9. 13

Препоручујемо читање Канона св. Андреја Критског