„Сваки који се гневи на брата свога ни за што, биће крив суду; а ако ли ко рече брату своме: „Рака“ биће крив Синедриону; а ко рече: „будало!“ биће крив паклу огњеноме“ (Мт 5,22). У овом стиху су кључне речи праведност и светост. Реч „праведност“ дубоко су истраживали рабини, писмознанци, а за њу су споља ревновали фарисеји. Господ Исус је и ревнитељ и учитељ праведности, али тражи и помирење и напредовање у његовом миру, али и у миру са свима људима. Није довољно не гневити се на брата, не негодовати на њега, већ да са своје стране учинимо све да се помиримо са свима за које знамо да имају нешто против нас. Често нам је веома тешко да опростимо брату, да се са њим пријатељски нагодимо, јер вечни Судија нас чека. Онај који се скрививши не помири, док још има времена, остаће дужан вечном Судији. За њега ћемо морати платити задњи новчић. Миримо се брзо, јер већ сутра може бити прекасно. Можда сутра нећемо дочекати. Светост је оделотворена праведност. Она је новозаветно појимање.