Мт 11, 20-26

Својевремено су преподобном оцу нашем Јустину Новом Богослову веома замерали његови комунистички критичари говор о греху, смрти и паклу. Касније су се појавили чак и теолози који оспоравају Авину науку о митарствима, односно о вечној смрти, а у римокатоличко-протестантском свету скоро и да се те три теме и не разматрају. Ми се обраћамо и говоримо само онима за које је Еванђеље радосна и спасоносна вест и које они који слушају ту беседу настоје и да прихвате и остваре у свом животу. Многи, а особито велико мноштво Јевреја, нису хтели Господа Христа као Спаситеља, као Месију. Тешке су ове речи које наводи данашње свето Еванђеље. Можда су и најтеже које смо чули, а које је изрекао Спаситељ наш о читавим градовима, те и јеврејској шовинистичкој странци фарисејима. И када се приближи, видјевши град заплака над њим, говорећи: Кад би и ти знао, бар у овај дан твој, оно што је за мир твој? Али је сада скривено од очију твојих (Лк 19, 41-42). Претње и плач Господњи над Јерусалимом, те и пророштву о његовом страшном разарању које се догодило, чини ми се '74. године под царем Веспазијаном када је Јерусалим био потпуно материјално уништен. Господ је у Галилеји проповедао по свим градовима, али су га веома лоше примали, и још горе су слушали његову науку, као да су луда ђеца. Сви су одбијали да чују његове речи, да Га схвате, а и одбијали су чак и његова чуда. С тога је завапио Господ: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали (Мт 11, 21). Па додаде, да ће и Тиру и Сидону на северу Палестине лакше бити у Дан судњи него тим градовима. Ови градови су за пророке (Ис 23, 1-14); Ез 26-28) били сродница, синоним охолости и луксуза. У Матејевом граду Капернуму (9, 1), упоређује са Содомом и Гомором, како због развратности, тако и других порока. За њих вели, Господ, да ће бити уништени сумпором и огњем (Пост 18, 16-19, 29), јер да су се у њима догодила чудеса која је учинио Галилеји и ти градови, симболи порочности и разврата, би се покајали. Све ове речи још нису пресуда, већ су претња и опомена. Оне се односе и на нас и нама су упућене. На Дан суда Божијег све ће бити откривено. Многобожачки, за разлику од галилејских, градова, биће лакше кажњени. Господ у Духу види како ће све те градове задесити иста, страшна несрећа. Реч је о јавном, политичком, догађају. Бог је овим градовима дао знаке. Ми само одлучујемо о правцима Рај – Пакао. Пакао је добровољно лишавање Бога и вечног живота. Свесно одрицање од Божије присутности. Вечни губитак Божје присутности као животни став. Пакао је коначни пораз људског постојања који сами бирамо, док је Рај обожење – повратак у наше стање пре пада и свељудско је назначење и надприродна благодат.