ПОЗИВ НА ПОСТ Мт 6, 1-6.16-18

Човек не може бити ништа више од ученика Христовог.  Зато је Господ најпре своје будуће ученике помирио са собом. Међу тим ученицима смо и ми "понављачи". Сетимо се само по колико пута смо полагали први разред и колико смо пута пали, будући охоли. Сетимо се само како смо дизали нос и одбијали помирење  са Богом, а ево постали смо служитељи помирења. " Обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздрешите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кај се ода зла" (Јо 2, 12-13). Ово је прави позив за нас, позив на Велики пост.  Можемо се на њега одазвати само ако смо скрушеног срца (Пс 50), ако смо се одлучили за промену начина живота, и то оделотворено. Чак и свети Божији угодници, наши савременици, преподобни ава наш Јустин и ава Тадеј, обраћали су се Богу најпре великим покајањем, еда би надвладали оне недостатке и крхкост наше усмерености према Богу. Пост је у ствари средство које доприноси повећању духовне издржљивости. Велики пост је богомдано време за духовну  обнову. " Ево сад је најпогодније вријеме, ево сад је дан спасења!"( 2 Кор 6, 2), подстиче нас на ту промену мишљења и живота свети Павле. Широм отворимо своја срца покајању и радоснотужној нади. Са праоцем Адамом и прамајком Евом смо пали у непослушност и унели смо у своје животе грех - hata' и смрт-thanatos; тешко смо се разболели, али је Христова послушност до смрти донела за све нас и спасоносни лек. Грех и смрт су отровни  плодови наше побуне против Бога. На срећу, " Бог није  створио смрт"(Мудр 1, 13). Смрт је последица греха а " а плата за гријех је смрт" (Рим 6, 23). Лечење од греха  укључује најпре милостињу, па молитву, те и пост. Милостињу дај најтајније; левица да не зна шта даје десница. " Богу позајмљује ко је сиромаху милостив  и он ће му платити доброчинство ( Мудре изреке 19, 17). Моли се на заједничкој, литургијској молитви, али и у својој осами и да те не виде људи. Ако занемариш личну молитву света литургија ће ти се претворити у ритуализам, у лицемерје, већ се моли " правостојећи" (hestos, stantes)  што подразумева не став тела, већ став духа- душе. ( Од те позе уображености на молитви се сигурно умире вечно!). Када постиш окупај се , намажи се најфинијим кремама па се и намириши, да твој пост не виде људи. Своје уздржавање од јела и пића не показуј пред заједницом. Срце да ти пости, а не желудац. Тај пост срца у тајности , Бог ће ти наградити као твој дужник. Он ти је три пута обећао. " Милосрђе чисти од гријеха" (Сир 3, 30) само у том случају  ако га дајемо да бисмо угодили Богу, помагали потребитима, а не ради похвале. Молитва нас сједињује са Богом и побуђује нашу милостивост, нашу благодатност. Гејзир је који извире из срца, а не  пуко помицање усница. Пост је жртва миомирисна Богу, ако умртвљује наше самољубље и частољубље. " Отац твој који види тајно, узвратиће ти јавно" ( Мт 6, 6).