Да преплавимо поста пучину и досегнемо Светло Воскресеније, из стихире Ево у чему је прави смисао поста! Свети Лав Велики тумачи: “Узалуд телу ускраћује храну човек чији се дух није одвратио од греха”. Ако пост не доведе до унутрашње промене на боље, да се врши врлина, онда је такав пост само погрешна дијета. Бог жуди за човековим смирењем, чистотом и искреним срцем, а не за празним желуцима. Себичност и истицање свог ЈА уводи човека у вихор егоцентризма, самог себе поставља у средиште света, да би газио права своје браће и на све друге начине се огрешио о литургијску Братску љубав. Јевреји су се одрицали хране, узимали су врећу и пепео као лежај, али у исто време су тлачили и кињили ближњега. Сличан је тим јеврејима и сваки свештеник који се бави трговином (па ма и свештеничким орнатом и сл.), те своју браћу лишава и небеског и земаљског хлеба, дискриминише монашки ред и одбија до гроба чин искреног покајања. Баш ни мало не вреди тај пост, јер се такав “посник” не уме да одрекне својих интереса, да поштује и да се заузима за интересе своје браће .Такав “посник” не зна да одустане од својих себичних схватања, да узме у обзир и мишљење своје браће, коју угрожава и дискриминише. Тај настоји да живи са собом и “својим друштвом” и не подноси саборност, свеопштост Цркве. Пост који је Господу по вољи је овај: “Поделити хлеб свој са гладнима, увести под кров бескућника, оденути оног ког видиш голог... Тада ће синути попут зоре твоја свјетлост, и здравље ће твоје брзо процветати” (Исаија 58,7-8). Заиста светлост мирне савести засијаће пред Богом и људима, а истинска, оделотворена љубав према Богу и браћи, излечиће све болести цркве. За Јевреје и за хришћанске фарисеје пост је знак дубоке жалости, покоре, која се врши у временима велике невоље, да би се придобило милосрђе Божије. Господ Христос нас учи да постимо чистим намерама избегавајући свако спољашне истицање које би на нас привукло пажњу. Значи потребно је да се окупамо, умијемо лице и главу, најчистијим пoмастима, кремама, да људи уопште не запазе наш пост . Православни пост је знамење радосне туге, али је знак и радосне наде и радосне вере. Хришћански пост је знак радостног бдења, односно што дубљег одвајања и одаљивања од земаљских грешних уживања, е да би срце било што слободније и способније да окуси праву, чисту Божију радост. И да чинимо добра дела.