Мт 3, 1-12

Кроз ова два миленијума хришћанства, нагомилало се много „православног“, „католичанског“ лицемерја и мноштво обичаја, обреда и церемонија, потпуно спољашњих и мртвих. Савремени фарисеји и садукеји у Цркви неће да живе своје крштење и неће да се кају и исповедају. Они то зову „годишња исповест“. Сва су њихова оправдања фарисејска и састоје се у томе да тврде да припадају православним католичанима. Другима, на пример римокатолицима, потребно је покајање, а не њима, тврде ови псеудовизантинци без срца. Тај тип црквених службеника уопште не проповеда или проповеда туђе отрцале беседе. У данашњем одломку светог Еванђеља је проповед Господњег Претече и Крститеља. Ваљало је повезати Стари са Новим заветом (савезом). Речи Јованове имају опори нагласак кућења и смелих и одлучних поука народу који је заборавио свог Господа. Дан Господњег гнева и суда Божијег није далеко. Јованове оцене духовног стања у Израиљу нису исказане само речима, већ и читавом његовом горостасном појавом. Није познавао никакво поравњање (компромис), како са начином живота и поседовања, тако ни у погледу такозване друштвене позиције или са кастом која је уживала повластице, част и власт међу Јеврејима. Био је слободан дух који је грмио о Царству Божјем које се приближило. Његова проповед је јека Гласа који вапије у пустињи. О том Јовану као Гласу говори пророк Исајија (40). Садржај његове проповеди се сажима у две речи: Покајте се, јер се приближило Цартсво Божије. Промените начин живота. Метанојом измените себе, свој начин мишљења и вредновања. Поравнајте Господу стазе и припремите му пут. Покајање се мора оделотворити у животу и у делима покајања. Народ је исповедао своје грехове и крштавао се. Јованово крштење је бивало водом као знаком очишћења, знамењем благована, исопа. Благован је биљка исоп или милодух. Покајник је одговорио на Божији позив и био кропљен у благовану. Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снијега (Пс 50, 7). Јованово крштење је било припрема за месијанско крштење у Духу Светоме, те и миропомазање које се на почетку вршило само полагањем руку.