„Тада рече Давид Натану, сагријеших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је опростио гријех твој; нећеш умријети“ (2 Сам 12,13). Црква је несумњиво Царство Божије на земљи. То Царство је Царство грешника који се кају. У њој је раст, усавршавање у Христу главни задатак. У Цркви људи нису постали анђели, већ су остали грешници, односно, они се таквима сматрају. Права Црква се каје. Сваки члан њен би требало да чује прекор, да се отрезни и покаје уз чврсту одлуку да ће се чувати од свакога греха. Иако смо грешници, важно је да у нашим срцима не буде самообмане, односно да се искрено кајемо.

У нашем времену често срећемо људе умањене покајничке интелигенције – тескобне савести, такозване депресивце, који могу да оздраве само покајањем, мада њима није на дохват ни покајање, ни спасење, јер морају од духовника да поново науче стицање духовног мира и радости.