Благо покајницима, „јер Јагње, које је насред пријестола, напасаће их и убрисаће Бог сваку сузу са очију њихових“ (17, тамо). Пошто је Јован видео у небу многе који су изабрали сами себе за покајнике из свих дванаест израилских племена, прозрео је у Духу непрегледно мноштво покајника из свих народа. Свеопштем Царству Божијем на небу одговара саборност и на земљи. Ово виђење надахњује покајника. Сви искупљени и умивени стоје пред Божијим престолом и Јагњетом – Христом обучени у белину свог крштења, у благодат, а у рукама им палме, знаковље сведочења за Христа и уопште победе у Христу. Сви ти покајници су дошли из великих тескоба, нужности и невоља којим је описан живот на земљи. Они имају и благују слободу близине Јагњетове. Увек ће им као Брат и Пријатељ бивати на располагању у светим тајнама, те су у Јагњетовој Крви убељивали своје стихаре крштења када их живећи са људима упрљају. Оно што су чинили у земаљској Цркви служећи Богу у својој литургијској заједници, продужавају на небу непосредно пред престолом самога Бога појући непрестано. Божанско Величанство пребива са својима изабранима, са својом децом. Уствари, Он се спушта и урања у њих, да би их потпуно обожио. Оваплоћени Бог пребива међу нама телеснодуховнима. После Општег васкрсења, телеса наша ће се преобразити и продуховити. У нама ће Бог бити присутан, присан и усрдачен. Бићемо обожени, јер смо искупљени. Наше небеско наслађивање биће вечна радост и мир. Неће бити глади и жеђи, јер ћемо се наслађивати небеским Јелом и гасити жеђ извором живе воде (Јн 4, 10). Неће бити ни страдања, већ ће свима пружити утеху неизрециву у Божијој слави. Неће бити ни старења ни распадања, твар ће бити вечна.