Црквени славопоји данас у богослужењу нам благовесте: Васцелу васелену сте прејездили као на крилима и проповедајући Христово Еванђеље свима нараштајима и народима и земљама, све сте придобили за благочешће. Петре блажени, и дивни Павле, апостоле. И још вели песма: Ко ће исказати, свеславни апостоле Павле, сва страдања твоја, тамновање, хајање, неприликe и болести, које си претрпео, гладан и жедан? Све си подносио да васелену задобијеш за Христа! Каквим небеским ловорикама да овенчамо Петра и Павла? – Петра као стену вере, а Павла, апостола народа, као похвалу васелене, кад их је зацело достојне овенчао бесмртном славом Христос Бог наш, тиме што њиховим молитвама спасава душе наше. Господ Исус је рекао Петру: „Напасај јагањце моје“ (Јн 21, 15), „чувај овце моје (21, 16), те опет „напасај овце моје“ (21, 17); и на крају: „Хајде за мном“ (21, 19). Јагањци су још слабашни и несавршени, дух-душе су оних који слушају, еда би постали велики учитељи и пастири Цркве. Петар, неуки рибар, а Павле, велеучени састваралац Божији; равни у части, у апостолству и у образовању Духом Светим. Познати су нам та двојица великана вере и у савременим примерима светих, у велеученом Јустину и неуком Тадеју, а обојица су саствараоци Божији. Навешћу и Кирила Александријског и Августина Хипонског. Свети Кирило пише: „Из сазрцања тога места учитељима вере је јасно да ће се врховном Пастиру Христу свидети само ако се старају да се њихово духовно стадо трајно осећа добро и крепко. Такав је био блажени Павле који је био слаб са слабима и који је оне које је привео вери назвао славом свог апостолства, својом радошћу и венцем небеског ловора“. Тумачењу тог места у Еванђељу значајно доприноси свети Августин Хипонски кад каже: Љубиш ли ме? Напасај овце моје, него као да му је казао: Ако ме љубиш, не мисли на то да пасеш себе, него паси моје овце као моје, а не као своје. Код њих тражи моју славу, а не своју; моје господство, а не своје; моју добродетељ, а не своју... Не љубимо, дакле, сами себе, него Господа. Пасући његове овце не тражимо своју добробит него његову. У ономе који пасе његове овце љубав према Христу мора расти и досећи такав духовни жар који ће надоместити и природни страх од смрти. Данас је прилика да споменемо и добре, а и лоше пастире. Да добре похвалимо, а лоше да не осудимо! Бог ће и од дoбрих и од лоших тражити своје овце. Од злих ће тражити одговор о смрти оваца у безбожништву и у сваком греху. Зли пастир, надзорник, убија овце својим немаром. Када су се одали Јудином греху, сребру и злату, високом стандарду, скупоценим аутомобилима, раскалашном животу и уживањима без мере. И ови лоши пастири Христови говоре, а своје раде. Они раде оно што раде зли пастири. Зато они више не пасу овце, већ од оваца траже да саме пасу, да их пасе Христос. Она славна и свехвална двојица светих мученика, најпре су остварили оно што су проповедали. Глас се је њихов разлегао по свој земљи и речи њихове до краја земље. Следили су светост, праведност, исповедили истину и за њу умрли. Обојица су били жарко христочежњиви. У очима Господњим само је Петар завредео да увек претпоставља лик целе Цркве. Цркви су дати кључеви Царства небеског, а не једном човеку. У овим еванђелским речима разабира се Петрова одличност, али то што је њему дато, дато је свима апостолима, јер Петар само претставља свеопштост и јединство Цркве. Свима апостолима је речено: Примите Духа Светога. Ако коме опростите грехе, биће му опроштени, ако их некоме задржите, биће задржани. Када Господ Христос говори Петру на првом месту, говори свима апостолима. Славимо дан прославе ове двојице апостола-мученика, јер су њих света двојица били једно. Први је ишао Петар, а за њим Павле. Овај дан је посветила њихова крв мученика и апостола. Са њима љубимо свету веру, живот, подвиг, страдања, исповедништво, мучеништво и проповедање.