Мт 26, 65-75; Јн 18, 15-27

За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште првосвештеника. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра (Јн 18, 15-16). Петар је љубио Господа Исуса. Пратио га је и желео да види све што се са Њим догађа. Стајао је са слугама у дворишту поред ватре. Дубока потиштеност – депресија, која се одразила на његовом лицу, одала га је пред Мосадом да припада Господу Исусу. А служавка вратарка рече му у лице: И ти си био са Исусом Галилејцем (Мт 26, 69). Петар се помео и потпуно збунио. Уплашен да га не почну злостављати као Спаситеља, рече пред свима: Не знам шта говориш (Мт 26, 70). Пун страха од Јудеја, или страха јудејског, натрапао је на другу слушкињу. Она је посведочила: И овај бјеше са Исусом Назарећанином (Мт 26, 71). Страх је Петра смутио и помешао верност и порив за издајом. Заиста је то стање када Петар не зна куда удара, како каже народ. Није свестан својих поступака. У збуњености до безумља, у паници журно одлази одатле, али се скоро сумануто вратио назад. „Прогорео“ је и нема мира. Љубав ученика према Учитељу вуче га поново у двориште првосвештениково. Избезумљен улази као ветар и ту чује ехо речи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац (Лк 22, 59). И један од слугу првосвештеника му рече: Не видјех ли ја тебе у врту с њим (Јн 18, 26). Петар у мучној тескоби и стисци, као манит, закле се и у плахости рече: Не знам тога човјека о којем говорите (Мк 14, 71). Страх је раслабио и умањио великог Петра. Стена се распршила у атоме. Страх га је умањио и појео. Ужасна слабост човекове природе се показала. Кепеци смо који дрхте када Господ није уз нас. Петар је подривен напашћу и пуца у парампарчад. Литица је издала, изневерила, прећутала, проневерила, затајила Га и одрекла Га се. Страшна је слабост човечијег нервног система. Снаге, моћи и крепости има само ако му је Бог даје. Иначе је слина, а не литица. Моћни смо само ако је Господ са нама. Петра је превише зајапурило искушење. Тресе се Стена која ће одолевати са Христом свим валовима мора живота. Нека нас Петрова издаја исцели од свих наших издаја! Нека нас Петрова издаја научи да се не извргавамо погибељи живећи без Господа. Да вазда имамо чврсто поверење у Господа, а поверење је љубав. „Блокирани“ смо потпуно без Њега. Ништа не можемо без Њега. Наша љубав је затајила безброј пута. Петар је љубио Учитеља свим срцем, свом дух-душом, па га је ипак издао. Господе Исусе Христе заштити ме од моје људске беде и јада! Господе Исусе Христе, исцели ме од моје потпуне немоћи да идем за Тобом! И ослободи ме издајничких порива Јуде Искариотског и Петра првоврховног. Петар се одрекао са заклетвом и тако издао свог Учитеља. Он уверава своје непријатеље да Га не познаје. Која је то увреда и пад људскости у себи? Која је то увреда и пад људскости у нама? Колико ли је та издаја заболела Господа у Његовој Дух-Души? А шта ли је са нашим свештеним издајствима оци и браћо архијереји и јереји? Колико пута смо и ми на Господњој Дух-Души отворили рану, уместо да принесемо мелем привржености и оданости. Да ли смо уопште с Њим били у тамници, у кладама, спремни на распињање и смрт? Колико смо га пута издали и изневерили, издајући своје свештенство. Зар нисмо издали на крсном путу смирења, љубави и самопрећутавања. Ево вам одличних примера свештених великана: Николаја и Јустина, Кирила и Драже, Павла и Дејана! Они су заиста примили крст свој, често презрени и понижени. У свом унебоходу били су оптерећени болима и искушењима. То не смемо никада заборавити и издати. Господ је опоменуо Петра због његовог пада и дозволио је да падне, али га је подигао усправног. Неизмерна љубав исцељује све свештене слабиће. Обазре се на сваког свог издајника и свакоме упути поглед који исцељује и који својом лековитошћу продире дубоко у дух-душе покајника. Сваки је Петар схватио управо у покајању своју дух-душевну беду и јад. Петар не бежи од Господа Исуса и његове неизмерне љубави као Јуда. Дубоко суљнут испод себе самог Петру рече: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме се одријећи. И изишавши напоље, плакаше горко (Мт 26, 75). Ево браћо и сестре, да се и Јуда Искариотски вратио, Господ би га погледом исцелио! Благословен је свети апостол Петар и сваки који се вратио, јер ће га Господњи поглед исцелити, јер је Он пун благодати и љубави. Исти поглед који исцељује пронаћи ће и нас издајнике, јер је пун љубави и милосрђа само му се морамо изложити у велику метанију. Господњи поглед мења наш начин живота и обогаћује нас новим даровима. Чули сте да за срећног човека кажемо с правом: овога је Бог погледао. Без Божјег погледа ни трава не расте. Без Божијег погледа и покајање не бива и немогуће је. Морамо се као Петар обратити, обожити и охристовити. Подобни, слични Христу само су они који су се усудили да их погледа Господ.