АВИ ПОЈ Сави Добићу, возљубљеном сину
Ава је то; рај поје, веје! Вере великан, Господња слава! Чудесан Јустин, Божји Благоје, Од свих слављена српска глава.
Ко је Јустин?!-Божје блистање! Ава је нас слепих видело. Он је свих верних цветање. Ава је палма, Божје светило.
Црква га слави : твој и мој! Ава је кедар, наш је корен, знамење ангелско – боја пој! Сав у миљу, у вери стамен!
Чујте , почујте; Христа кушајте! Хитајте, ходите, сви му хрлите! Преподобног Јустина вечно гледање, Спаситеља Христа срцем видите.
Пренос моштију Светог Саве, 2011.
АВИНЕ ОЧИ, ИЛИ ПЛАВА СРЕЋА Оливери
Плаве као горско врело, као сузе са рајске гране, свитање, пре саме зоре ране, на поље лана што је пало. Оплавиле су земљу те свете очи, кроз васцело богоугодно житије, рајским, плавим огњем лучи.
Око душе непомична плавота, и чедна као горња вода, буја, лије, врије прелазна добра; ка Христу се упире и брода. Изгубљених патника заблуделих, Досежу тај свет без наде. Ах, колико је залуталих и мртвих!
Прозорљиви види рајско гледање, те детиње плаве очи благе; очи соколовске, топле, драге, у вечној богочежњи видање. Гледај како пробуђени крећу, сви милиони јад безпризорних, Авину плаву траже срећу. Појава Часног Крста у Јерусалиму, 2011.
ПОКРОВИТЕЉУ ВИТЕЗОВА Новаку, сину дичну
Јустине, свече еденске милине, благодати Божје обилно сипаш, пример су браћи твоје врлине, благословима нас вазда видаш.
Ружо бела ваљевског краја, васцела црква ти се диви, подвизима стекао си спас раја, и вернима оставио узор живи.
Родио си се у убавом Врању! О, далека, а блиска ангелска белино! О, перивоју исповедника у трњу, и спасоносна Божја ведрино.
Већ од детињских првих дана, гредио си живим стопама Хирста, сатирући сав коров мана, Суштаство оста као суза чиста.
Јустине, радуј се вазда, у рај-еденском сада двору, богословствуј песмом, ангела мазда*, у Свесветом, Богомајчином хору. Јустине, одувек си свети, добро познавши иловаче створ, покајањем и моју душу мети, да не пропаднем у пакла ров.
Од Бога нам дај, испроси, дуги дах у служењу свом, Трпљењем и миром нас ороси, и буди белег славе пред Богом. Свети апостол и евангелсита Јован, 2011. *мазда (архаизам)-плата
ВЕЛИКИ ОЧЕ Ивану Босиљчићу, љубљеном сину
Велики оче, кир Јустине, блиставог подвига муже, који исијаваш милине, кад нас понори окруже.
Као малиша, чедо си Срне; летећи чудесан лет над Урвине. Као ангела нам те Бог врне, пуног мириса свете врлине.
Сање ти се јавом створи, Јелен постаде ловка душа, росом молитви срца отвори, тамо где пуцаше јака суша.
Целебни, благи си мелем метао браћи на болне груди, они што су Јуде издаје били, сад су покајани, слободни људи.
Градац, Нови Јордан, Јадран; Богочовек, једино Сунце се жари. Ти наш ава, Богом изабран, Са ангелима свето миро вари.
Чудотворац биваш задњих векова, љиљане си ницао из бара, Рафаила, и силе целебних векова. Свуда се ори хвала твог мара. Пренос моштију светог оца Николаја, 2011.