„А Савле, још дишући пријетњом и убиствима на ученике Господње, приступи првосвештенику, и затражи од њега посланице у Дамаск за синагоге, да ако кога нађе који је од овога Пута, и људе и жене, свезане доведе у Јерусалим. А када путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га свјетлост са неба, и паднувши на земљу чу глас гдје му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш. А он дрхтећи од страха рече: Господе, шта ћу да чиним? А Господ му рече: А сад устани и уђи у град, па ће ти се казати шта треба да чиниш. А људи који путоваху са њим стајаху нијеми, чујући глас, а никога не видећи. А Савле устаде са земље и отвореним очима својим никога не виђаше. Они га узеше за руку и уведоше у Дамаск. И бијаше три дана слијеп, и не једе, нити пи. А у Дамаску бијаше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у виђењу: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе! А Господ њему: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу и видје у виђењу човјека, по имену Ананија, гдје уђе и метну руку на њега да прогледа. А Ананија одговори: Господе, чуо сам од многих за тога човјека колико зла почини светима твојиму Јерусалиму. И овдје има власт од првосвештеника да веже све који призивају име твоје. А Господ му рече: Иди, јер ми је он сасуд изабрани, да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве. А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје. И отиде Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њега рече: Савле брате, Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се испуниш Духа Светога. И одмах му спаде с очију као крљушт, и прогледа и уставши крсти се. И узевши храну, окрепи се!“(Дап 9,1-19). А од куда зло у Саулу? Његово болно тражење (религиозност) нашло је одушка и решење у покајању живом Богу и као стечено Царство Божије расте и напредује само љубављу. „Тајна безакоња“ (2 Сол 2,7), и Сауловог, просветљује се само светлошћу „велике тајне побожности“(1 Тим 3,16). Ово, односно, и ово, јављање божанске љубави у Христу уједно очитује, пројављује, како дубину зла Сауловог, али и скок у величину, висину Благодати, односно, Христа, победника сваког зла. Павлово виђење на путу за Дамаск, обраћење и преображење Саула у Павла духовни је скоковити развој под дејством Благодати. Павле је јединствени пример у историји свете Цркве. Такав метафизички скок од органски болесног и схизофреног мрзитеља Христовог, до правог, веродостојног веледуха и највећег анђела, генија, вере Христове није уопште познат у историји религиозности. О темељном преображењу Мухамеда сведочи и Куран, света књига муслимана. Будући да су Мухамедови следбеници тражили чудо, он им је претио казном говорећи да је једино чудо јављање којим га је обдарио Превисоки. Савремено православно критичко мишљење углавном се слаже да је Мухамед био добронамеран и племените воље. Међутим, касније када је видео, односно, сагледао целисходност религије ислама, изродио је ислам у освету, мач, џихад, е да би се осигурали успеси и корист, добробит, профит. Занимљиво је да се и хришћанство без Христа своди на корист и профит. Не циљам само на римокатолике, већ на изрођавање вере хришћанске у религију; тј. у капитал. Користољубац је превртљиве нарави. Прелази из великог заноса у хладног рачунџију, шићарџију. Сваки користољубац је Јуда Искариотски који не воли заједницу, већ самоћу и сазирање у самоћи. Гоњен частољубљем, амбицијом и осветољубљем, односно, издајом. У њему никада нема, нити се може ни назирати Божије присуство. Ми хришћани смо веома суздржани пред чудима која настају сместа, изненада. Међутим, тим пре што се Саулов карактер мрзитеља потпуно претвара у Павла свехвалног, али кроз оне три године ољубављења у Христу. Истина је да се Саул дуго праћакао и бусао својим јеврејством, те није јављањем пред Дамаском одмах постао апостол. После Дамаска, а пре апостолства у великом, Павле је завршио скраћене, убрзане, те споменуте „студије“ духовне сабраности пустиње. Ни само чудо Павловог обраћења није пало с неба, већ је укључивало подвиг. Подвиг расте кривудавом, „цик-цак“ линијом која се састоји од трајне игре разговора, дијалога између Бога и човека. Живот по Богу две су математичке праве које се по Лобачевском секу у бесконачности. Човекова права се може кривити у параболу или хиперболу, али се уствари чезне за кружницом у којој су Бог и обожени човек једно. Међутим, тај пупољак руже – кружница спасења, не развија се код свих крштених. Ружа обраћења почетак је у зачетку светог апостола Павла, а не у чуду „из ведрог неба“. Нема достојнијих нити заслужнијих у Христу од свехвалног божанственог Павла. Међутим, сам би ме он озбиљно исправио рекавши да је у његовом животу све била милост, благост Божија, те да је он само био сасуд Светог Духа који је његово име развејао и прочуо Свемиром испунивши га Евангелијем. Ружа обраћења се најпотпуније отворила и замирисала у Павлу до краја васелене и без себичне задршке. Зар Павлово обраћење, конверзија, није почела у његовом детињству, у проучавању Светог писма; пре свега Старог завета који је јеврејски народ припремао за долазак Месије. Питање је било само једно: Да ли је Месија Исус из Назарета или неко други? Павле се уверио на свом путу за Дамаск у богочовечност Христову и на њему је доживео преображај, просвећење и примио Благодат апостолства.