Реч “par-oikia” παροικία значи: бити без отаџбине, завичаја, боравак у даљини. “Ecclesia” Εκκλησία значи “сазвана скупштина” – и “par-oikia” παροικία – што значи “искључена група”. На нецрквеном, профаном, подручју те две стварности су противречне и искључују се. У парадоксу хришћанског живота те две стварности се повезују: Хришћанин је “Црква” Εκκλησία (“Kуrikaia” Κυρικαία– oнај који је Господњи), jeр је мистично сједињен са Христом; a уствари је он и “туђинац”, “странац” ξένος јер још путује. “Par-oikia” παροικία означава групу божјепутника, “месну Цркву” , док “Ecclesia” Εκκλησία oзначава целу Цркву.