Пост 3, 9 -15.20.

Прародитељи наши Адам и Ева, изнедрио је Бог као круну, као најсавршеније дело свог остварења. Ум је човеку-човечици био изванредно јак, велики, стваралачки даровит – генијалан, а воља само племенита, усмерена само на добро. Савршенство и блаженство првог пара описује младост, лепота, бесмртност, склад дух-душе и тела, блаженост, савршено познање и светописамски славопој и божанствености првих људи. Усред потпуне хармоније и блаженства изненадила „јарчева игра“, жалостан догађај и крвава игра, не само наших прародитеља, него и читавог човечанства. Она до данашњег дана није завршена. Творац је своје првенце ставио у искушење љубави. Приближио им се Сатанаило, непријатељ човјеков од почетка, отац лажи, кнез тамни и огадио им је Божју забрану и учинио је мрском и неподношљивом. Ваљало је одолети искушењу непослушности. Сатанаило је драматуршки лукаво замислио тај разговор и још га лукавије режирао. – Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? – рече Сатанаило. – Забранио нам је да једемо са тог стабла да не бисмо можда умрли, одговори Прамајка Ева. Ђаво ту сумњу вешто продуби, рекавши: - Нећете ви умријети! Него зна Бог да ће вам се у онај дан када окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло (3, 4 -5). Другим речима: Ма какви! Отвориће вам се очи! Бићете као богови. (...) Није истина да ћете умрети. Јахве вас је преварио. Он је ставио букагије вашој слободи, јер не жели да будете срећни и савршени као Он. Јахве завиди вашој слободи, али и вашој срећи да по себи будете деификовани, да будете богови. Прамајки Еви се дрво учини дражесно очима, задивљујуће дух-души и слатко-мирисно чулима пошто окуси плод, те је спопаде велика жудња за уживањем без и далеко од Бога. У томе је хедонизам пада. И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужу својему, те и он окуси (3, 6). Плодови наранче, па и смокве нуде се том призору из Едена, раја земаљског, где су сликари-иконописци, замењујући јабуку у Евиној руци, означили и предочили грех човека и човечице. Тако су наранче, смокве и јабуке постале забрањено воће. Свето писмо ову трагедију завршава великим финалом: Умрли су. Човек и човечица су одмах на свом почетку прокоцкали могућност да живе са својим Богом. Чим су сагрешили, отворише им се очи, те се ужаснуше своје голотиње; лишени највећег дара и достојанства – интиме Божије љубави. Ваљало је сакрити своју срамоту, али у бежању не беше спас, а ни сваљивање кривице на другог. Све је било узалуд. Човек и човечица су одбацили Божији план А. Издали су свог Бога, а и своју божанску природу. Адамово-Евин грех се исцељује милосрђем по светим Оцима. У милосрђу је избављење и искупљење. Након непослушности није уследила казна, већ је Бог показао своје милосрђе и благовестио спасење. Нови Божији план Б најављује: Искупљење и спасење. Нова Ева није прокоцкала Божју љубав, већ је смирено и послушно прихватила план Б и родила васељени Новог Адама који ће бити Отац искупљених и спасених.