Оплакујем многе преминуле и растанак са њима ме увек рањава. Неке је смрт посетила као благослов Божији, а неке је баш окрутно посекла. Неке, пак, испунила је благословом (= срећом) целог живота, а неке испунила разочарењима, несрећом и мучким ударцима. Последњи печат на повељи живота даје смрт коју потписујемо одмах на самом рођењу.

Реч “блаженство” је управо хришћанство до испуњења заситило срећом тако да блажени гледају Бога. Међутим, многобожци или пагани другачије говоре: благо покварењацима, благо неморалнима, благо блудницима и развратницима, благо охолима и доминантнима, благо богатима, благо славнима и славољубцима, благо силницима, благо оговарачима и обећавачима (сплеткарима) и на крају себичњацима, егоцентрицима и манијацима, благо најгорима и најнеморалнијима. Хришћанска етика је другачија:Благо сиромашнима духом. Овде нису у питању само “декинтирани” и они богаташи који се не клањају златном телету! Сиромашни духом није недухован, напротив! Сиромашан духом више воли Бога него себе. Он је испражњен од свега таштог, сујетног и највише је испуњен Богом. Скроман је. Кротки не понижавају никог и никог не искоришћавају, па ће зато наследити обећану земљу. Благо ожалошћенима као етичка теологема изгледа као супротна истини. Благо нама који тугујемо за покојницима. Ко ће се од ожалошћених утешити? Па само они које утеши Бог. “Као што мајка тјеши сина тако ћу и ја вас утјешити”(Ис 66,13) = “Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити“ (Мт 11,28). Јован Богослов је управо позивајући се на Исајију: “Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође (21,4)”, открио то старозаветно предназначење.

Остала блаженства су појмљивија и прихватљивија. Блажени милосрдни који састрадавају са свима који пате и којима помажу. Блажени гладни праведности који састрадавају са ускраћенима да приме Бога и Човека, да примају Богочовека. Такви ће се наситити обожења. Блажени су миротворци: Блажени су толерантни, неагресивни, они који не практикују јогу. Блажени су мирни, мироградитељи, они који “билдују” мир, они који се труде да измире људе са Богом и људе међусобно. Свако разбожено блаженство које нас не обожује и не освештава, већ нас посветовњачује и испражњава га од смисла, “јогира” нас, није блаженство у Христу. Такав самомиротворац, аутомиротворац, не ствара мир у смислу обожења није блаженство већ његов привид. “Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли мира а не зла, да вам дам будућност и наду какву чекате (Јр 29,11)“. Сваки који се залаже за мир и правду биће прогоњен и доћи ће у сукоб са браћом и људима типа „ми“ и „ви“. Прогоњени типа „понижених и увређених“ (Достојевски) морају се борити против свих који ратују и загађују овај свет неправдама и злочинима. Борба прогоњених Христа ради мора бити у сагласности са Еванђељем. Ово Матејево Еванђеље је писано у време када су апостоли били прогоњени до мучеништва, па су ова блаженства поткрепљена искуством Цркве. Одани Христу, ван Цркве, а и у самој историјској Цркви, навлачили су на себе „бојкот“ (презир) и не желећи то упадали су у сукоб са свима који настоје да буду верни еванђељском идеалу: Јован Златоусти, Григорије Богослов, Нектарије Егински, Јустин Нови, Николај Жички...Блажени чисти срцем јер ће Бога гледати.

Ко су чисти срцем? Да ли су то они који су чисти од сексуланих грехова? Да ли су то они који се никада нису у том смислу огрешили? Не може бити тако. Христос се дружио и са „нечистима“ у том смислу а и са другим грешницима. Нападао је сталеж верских чистунаца фарисеја (Мт 21,31-32). Старозаветни појам „срце“ не значи орган чувства осећања, већ значи средиште мисли сазирања из искуства које гради вечну будућност. Још значи и свете намере и тежње и верујућу племениту вољу. Хришћанин и када је грешан може бити племенитог срца, упркос томе што је загађен грехом сачувао се чистим у дубини према Богу. Чисти срцем упркос својој огреховљености, није престао да воли Бога и људе, па се увек може очистити покајањем, односно дубинским прочишћењем. Срце није хришћански здраво, ако су нам намере грешне и погрешне. Гледајући Бога хришћани се уствари прочишћују и блажени су у томе.